Параде содомита само су локални сукоби, борбена извидница, епизоде и фрагменти свеобухватног напада демонских сила, како бестелесних тако и телесних, на веру и морал, на оно што човека чини образом и подобијем Божијим, на саму човечност у човеку.

У суботу, 19. маја 2018. године, муслимански терористи су извршили напад на православни храм Светог архангела Михаила у граду Грозном у Чеченији. У нападу су погинула два полицајца и један парохијан храма, док су два позорника рањена, а сва четворица нападача ликвидирана. Пред вама је разговор са свештеником те цркве Сергијем Абасовим.

Одмах по отварању Олимпијаде у Пекингу, у Грузији је избио сукоб. За време одржавања Зимских олимпијских игара у Сочију, букнуо је „Мајдан“. Спрема ли се режија и пред Светско првенство у Русији?

Многопоштовани оче Никодиме,

Желимо најпре да истакнемо да је „Борба за веру“ сајт на коме су Ваши текстови увек радо виђени. С обзиром да нико није имун од сујете, тог опаког и лукавог демона, за коју Свети Јован Златоусти каже да „Оно што је речено (у Светом Писму) за блудницу, може се с разлогом рећи и за ову (сујету): „Мед капље са усана жене блуднице“ (Приче С. 5,3), и још: „Јер какав је плод Содоме, таква је и сујета“ – ми се нећемо бавити похвалама Вашој одбрани вере од јереси и новотарија. Чињеница да се Ваши текстови појављују на „Борби за веру“, сваком читаоцу, сама по себи, довољно говори. Драго нам је да има људи који су, попут Вас, спремни да се боре за очување правоверја у доба свеопште апостасије. Но, та чињеница и обавезује, пре свега наше Уредништво, које мора да води рачуна о томе да се наши читаоци ничим не збуне и не саблазне.

У име Оца и Сина и Светог Духа! Драги оци, браћо и сестре! Хвала Богу што по молитвама Свете Цркве, по молитвама Светих Царских Мученика данас имамо могућност да се молимо у храму. Скоро читава Русија се крстила. Храмови су изграђени, отворени су, али су нажалост, полупразни.

„Јер заволеше више славу људску него славу Божију“

(Јн. 12, 43).

Дведесети век је век јереси над јересју, јереси свих јереси – свејереси екуменизма.

Исто тако, можемо рећи да је 20. век – век апостасије православног богословља. Наравно, не и апостасије Православне цркве, јер Црква, због своје Главе – Господа и Спаса нашег Исуса Христа, и свога духа – Светога Духа, не може апостасирати, већ само они који у њој обитавајају, који у њој имају поверену им службу власти, литургисања и поучавања.

На данашњи дан, Светог праведног Јова Многострадалног, и (гле дивног Божјег чуда) пренос моштију Светог Саве, рођен је последњи православни цар, Николај Други Романов, који је настојао да буде Цар по угледу на Христа, Кротког и Смиреног Цара над царевима. О њему је генерал Дитерихс писао: