Много је путева, а само једна стаза је права и уска - стаза исповедања и чувања чистоте Православља и светосавске вере. Један од најозбиљнијих изазова томе је екуменизам. Настао почетком ХХ века, а затим прерастао у "Светски савез цркава".

ЕВО ГРОБА, НЕИЗБЕЖНА ДВОРА/ СРБИ ПРЕД ТАЈНОМ ВЕЧНОСТИ

Недавно је, у издању Народог музеја у Чачку и са упутним предговором др Милоша Тимотијевића, изашло друго издање „Камене књиге предака“ Радојка Николића, вредног истраживача србског народмог блага које нам је остало на надгробним споменицима Западне Србије. Поред многобројних записа и настписа који се баве човеком што корача на другу страну живота, са ових надгробника може се ишчитати и србски однос према вечности.

Већ смо писали у нашим ранијим текстовима како стране акредитоване дипломате у Србији и њихова постојећа агентура врше притисак на поједине епископе и на самог патријарха Иринеја, а све у корист и заштиту Атанасија Раките. Циљ је јасан, Атанасија оставити у чину епископа и сачувати га на трону милешевском. По том питању можемо још и додати да су у прошлој седмици приметна додатна ангажовање истих, како у Патријаршији у Београду, тако и у значајнијим епархијским седиштима у Србији.

Један Николајев ђакон причао је овако.

Кад је владика Николај зидао своју цркву у родноме селу Лелићу, он је пошао из Охрида са једном великом сумом новаца. Ташну с новцем је носио ђакон. Али кад су дошли у Битољ, Николај је из те ташне вадио новац и делио га и хришћанима и муслиманима и Јеврејима и то немилице.

Григоријанска реформа календара као средство папске експанзије

У америчкој држави Арканзас постављен два и по метра висок споменик Сатани

У америчкој савезној држави Арканзас појавила се скулптура Бафомета као женског оваплоћења Сатане.

Са позивањем на Први амандман, скулптуру су наручили и поставили активисти „Сатаниног храма“.

Скулптура је висока два и по метра, а тренутно је на „привременом постаменту“.

Као што је неопходно чувати ум од незнања тако је потребно чувати га и од многог празног знања и радозналости. Јер ако се ум пуни многим знањем, не искључујући ту и сујетно, непотребно и штетно, постаће неспособан да сазнаје шта је добро за наше исправљање и усавршавање. Зато се према земаљским стварима које су дозвољене, али не и неопходне, мораш односити као да си већ умро. Усредсређуј свој ум у себе и држи га далеко од свих ствари овога света.