Ксенија Кончаревић рођена је 1965. године у Београду. Студије руског језика и књижевности завршила је 1987. године на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду,  где је магистрирала 1991. и докторирала 1997. године. На Универзитету је прошла сва звања – од асистента приправника до редовног професора. Од 2000. до 2014. радила је на Православном богословском факултету, сада је управник Катедре за славистику Филолошког факултета.

Лаички прочитан  приједлог Устава Нове цркве по мјери владика из равнице има све шансе да ћемо ми, прекодрински Срби, опет у хајдуке а наше ПРАВЕ Богомоље ћемо правити у гудурама и клисурама Грмеча, Динаре и Велебита, тамо гдје турска нога не може крочити.

Протојереј - ставрофор Велибор Џомић, звани Беко Барон, доктор права, у овом тренутку секретар комисије за доношење новог устава СПЦ, до свог радног места дошао је тешким трудом – био је одани слуга свих који су разарали канонски поредак наше Цркве и прогонили оне који су се његовим господарима нашли на путу.

ДА ЛИ ЈЕ БОГ ТВОРАЦ ЗЛА?

(Педесет година ССЦ - Хараре 1998. године)

      Ван службеног програма Скупштине ССЦ у Харареу, али као врста „окупљања" /падаре/ ставова утицајних струја ССЦ, у оквиру Скупа у Харареу, одржана је 9. децембра 1998. године /по новом календару/ расправа, са које је на Интернет презентацији 8. Скупштине ССЦ /http://www.wcc-coc.org.wcc/assembly/pre-30.html/ представљен текст „Хомосексуалци хришћани траже да се на теолошким колеџима изучава сексуалност".

Када установа окренута вечности, верна вишевековном предању и канонима, уз то и једина кадра да сачува национални идентитет народа, саопшти да је сазрео тренутак да промени свој највиши организациони акт, онда, чини се, ова новина само неупућене може оставити равнодушним. Поред чињенице да овакви резови слуте могући раскид са вековним устројством, на опрез позивају и гласови који су до јавности стизали током дугогодишњег рада Комисије за промену Устава СПЦ да ће организационо устројство Српске православне цркве бити потпуно прилагођено новим политичким границама на подручју бивше Југославије.

Библијски извештај о стварању човека гласи: „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их” (Прва књига Мојсијева 1,27).

Помози Бог.

Ово што ми видимо у нацрту новог Устава СПЦ у самој ствари је претећа сенка од недавно одржаног сабора на Криту. Она мене лично много плаши. Оно што није прошло на поменутом Сабору сада се гура у нашу СПЦ. А има за циљ да касније на овим не канонским покушајима Сабора на Криту, да у одсуству црквене пуноте и у СПЦ , дакле гласом своје „непотпуности“ - у преводу правне већине, да послужи да се доносе одлуке у име све-црквене пуноте СПЦ.

Највећа мана серије „Немањићи” није ни улични жаргон у говору средњевековних личности, ни питање костима глумаца, ни идеолошка оријентација редитеља, ни избор локација за снимање.Највећа мана ове серије, која може имати ужасне последице по политичку будућност Србије и верски идентитет Срба, јесте оно што нас тек чека у епизодама које следе. А то је екранизација наводне круне коју је папа послао 1217. године Стефану Немањићу из Рима, односно наводне церемоније крунисања у којој папски кардинал излази из православног олтара (!) и ставља Стефану круну на главу, уз тзв. присуство рашког епископа. Тек онда ће уследити сцене тзв. каснијег или новог крунисања у Жичи од стране светог Саве.

Поводом изјаве патријарха српског господина Иринеја да још није вријеме да папа посјети Србију

УПОТРЕБА  ЈАСЕНОВАЧКОГ  ГЕНОЦИДА

Перверзија папског прозелитизам према православним Србима се потпуно показала управо у пропаганди папске посјете. У религиозним и разумним народима жртве геноцида су посебно поштоване, а ако су жртве вјерског про -гона уписане су у канонизовани поменик мученика за вјеру. Али, код великог броја Срба, обезбожених и људски деградираних у времену атеистичког комунистичког режима, јасеновачки геноцид, незапамћен у историји по морбидности злочина и логорима за дјецу, политички се употребљава као повод по- зивања папе у посјету држави Србији; а у програму евроатланских интеграција.