Кад су бољшевици 25. октобра 1917. заузели Зимски дворац у Петрограду, још ни близу нису имали власт у целој, огромној Русији. Брзим и безобзирним акцијама требало је онемогућити деловање било каквих демократских институција, политичких и друштвених организација  и незадовољног становништва.

Поштовани читаоци, агонија породице којој је одузето дете се наставља, будући да су пре два дана били на разговору у ЦСР Звездара, по питању виђања своје 6-годишње ћерке. Надали су се да ће им, коначно, дозволити да виде дете после 49 дана, за које су је видели само 3 пута, али им је психолог Центра, о коме ће у овом тексту бити речи, без имало саосећања одбрусила да не зна када ће моћи да виде дете, али ове недеље сигурно неће!

ЦИКЛУС ПРВИ: Дијагноза болести човечанства: боголики човек и његова будућност

Глава пета, други део: Неопоходност хитног превођења човечанства из варварства у цивилизацију – због реалне опасности самоуништења      

 (Део закључка 1. циклуса)

Безбожје - узрок деструкције  људске заједнице

Све је почело хришћански, како то верски обичаји и захтевају, али после литургије коју је служио јеромонах Стефан и освећења славског колача који је владика Андреј (Ћилерџић), администратор Епархије франкфуртске и све Немачке, преломио с домаћином др Ђорђем Тодоровићем, стоматологом из Диселдорфа, дошло је до нереда који су ескалирали до те мере да је позвана и полиција.

Gender neutral parenting део је идеологије радикалног феминизма. Ово учење захтева, у име заштите деце од „родних стереотипа“, да се деца васпитавају тако да се код њих не подстиче стварање идентитета дечака или девојчице.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЈЕ ОВО ПРОРЕКАО

У својој песми „Небеска Литургија“ Свети владика Николај прориче шта ће бити са Србима кад отпадну од Бога:“Још завеза руке у Србина,/ да не смије радит’ ван кулука;/ Нити сести, нити хљеба јести/ без сатанске горде заповести;/ Нити своју децу својом звати, /нит слободно мислит’ ни дисати.“ И то време је дошло. И на наше се очи збива. Девојчица од шест година, Марија Тркуља, одузета је својим родитељима од стране Центра за социјални рад, и родитељи не могу да је виде. Овај застрашујући случај, који још траје, показује куда иде Србија под влашћу ЕУ интегратора и компаније, којих би се, како рече Николај, „марва застидјела и вепрови дивљи посрамили“.(1)