Помаже Бог, раније сам вас контактирао око уписа на ПБФ - а и на крају га уписао по савету једног духовника чија ви дела стављате на сајт. Замолио бих вас да, зарад добробити Цркве, да би се борили против саблазни,  на вашем сајту објавим о демонским учењима која се тамо уче, како би се људи упознали са ситуацијом у СПЦ.

5. новембра 2017. године, у 22. Недељу по Педесетници, епископ душанбински и таџикистански Питирим (на фотографији) изговорио је проповед посвећену Јеванђељу о ботагашу и Лазару, у којој је парохијанима објаснио погубне последице (између осталог, лишавање материјаралних добара и одсуства чудеса и знамења) у оним парохијама где се осуђује недостојно свештенство.

Већ раније смо писали о томе да Кина планира да уведе систем друштвеног оцењивања за своје грађане. А сада стиже и потврда да ће све заживети до 2020. године. И прича заиста подсећа на СФ утопијски филм. Нешто као Игре глади, или Ин тиме рецимо. Замислите свет у коме ће скоро све ваше активности биле стално праћене и оцењиване.

Недавно сам наишао у Википедији на чланак о старцу Рафаилу Берестову, у којем се већ у првој реченици тврдило да га Руска православна црква сматра душевно поремећеним. Поред тога, о оцу Рафаилу је било наведених тек неколико реченица из његовог живота које су садржавале многе фактографске нетачности. Будући да познајем тог предивног и неустрашивог духовника, клевета на њега (од стране модернисте протођакона Андреја Курајева) ме забољела и разљутила, те сам узео да уредим чланак – да га изнова напишем, узимајући у обзир све податке из његових бројних чланака, видео-снимака, као и личних разговора са њим.

Како преноси „Радио Ватикан“, ујутру, 4. новембра, папа Фрањо примио је у приватну посету председника Републике Молдавије Игора Додона, који се касније сусрео и с државним секретаром Ватикана Пјетром Паролином и замеником секретара за односе с државама монсињором Антуаном Камилеријем.

ЦИКЛУС: Дијагноза болести човечанства: Боголики човек и његова будућност; Глава пета, први део

 “ГЛОБАЛИЗАЦИЈА”, као коначна фаза обезбожавања и дивљања страсти на Западу (Лет џамбо-џетом изнад Долине плача)

Хиљадугодишња агресија и освајања остатка света од стране Запада, истовремено су и агресија и ширење римо-католичке “цркве” и обратно, с тим што је унијаћење и прозелитизам папства, по правилу, предходница освајању и прикључењу неког простора и народа систему западних “вредности”, или прецизније: примени начела “покори и опљачкај”. Тако је било у време крсташа у 11. веку, тако је и данас.

ПИТАЊА КОЈА ПОСТАВЉАМО

Појам биополитике увео је француски философ Мишел Фуко, одређујући је као растућу бригу државе за биолошку добробит популације, укључујући контролу и превенцију болести, квалитетно снабдевање храном и водом, осигурање санитарних чворова, али и образовање. У 21. веку, бављење мапом људског генома, донација органа, промена пола, имплантанције, терапијско клонирање и еутаназија саставни су део биополитике. Држава постаје господар не само наших тела, него и наших органа. Ако се мултиналционалне компаније домогну наших држава, тада оне постају господари наших тела и органа. Зато је Фуко у свом делу “Рађање биополитике”, рекао:”Биополитика је неолиберализам”. Тако је и у области вакцинисања.