Уз текст господина Владимира Димитријевића: Како смо ћутањем издали завет. Размишљања о Видовдану 2017, али и о новијим текстовима посвећених хомосексуалном у друштву  

Дозволите покушај сагледавања једног актуелног проблема.

Ових дана се владика бачки јавности представља као велики љубитељ Косова и Метохије и борац за српство. Ко га не зна, скупо би га платио. Али ми га знамо, па читаоце подсећамо на то шта је дотични радио претходних година „бранећи“ Косово и Метохију. Тек да се зна како је долазак у Дечане Џозефа Бајдена, онога што је рекао да "Све Србе треба ставити у нацистичке концентрационе логоре. Срби су неписмени дегенерици, убице беба, месари и силоватељи"   правдао „традиционалним српским гостољубљем“.

Сваком разумном човеку је савршено јасно да западне силе, после НАТО бомбардовања и агресије (1999) стварају, корак по корак, косовско-метохијским Арбанасима државу Косово, увлачећи притом и Србију да буде саучесник успостављања границе са самом собом, пресецајући њену жилу куцавицу, вадећи јој срце из недара, њену свету земљу Косово и Метохију.

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ И ПРОПАГАНДА ХОМОСЕКСУАЛИЗМА                  

Пред читаоцем је текст настао уочи доношења Закона о родној равноправности припремљеног за усвајање у 2018. години и низа пратећих докумената чије ће последице по нашу, ионако разорену породицу, бити огромне. С обзиром на чињеницу да се ово питање поставља са свом оштрином на нашем терену, а да већина читалаца није довољно упућена о чему је реч, он има за циљ да грађане обавести о најстрашнијем насртају тоталитарне власти на породицу, који се може поредити само са комунистичким ударцем на духовне и породичне вредности.

Стогодишњица две (руске) револуције није дала одговоре на питања, стара више од сто година. Како избећи стагнацију, после које увек долазе револуције и хаос, а у реалностима XXI века - скоро увек и туђинска управа? Како превазићи јаз између елита и народа, који је данас шири, него почетком прошлог века?

“Наредба КПЈ за Црну Гору  05. 02. 1942. године –  Строго пов: НАРЕЂУЈЕМО: Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу не питајући никога за кривце… “ Ова  монструозна наредба преточена је и у пјесме које су уперене против Васојевића и Срба уопште.У зиму 1942. године Ђиласове присталице пјевају:„Хеј, Васово српско племе, комунизма стиже вријеме/ Црвени се барјак вије, нестат мора Србадије/ Хвала Титу, хвала Блажу, што нацију створи нашу/ Историја сад се пише да нијесмо Срби више.

Многи су приметили да се женске организације попут „Аутономног женског центра“ (који је недавно спровео наштеловано „истраживање“ о насиљу у мушко-женским односима, линк ОВДЕ), као и  „Инцест траума центра“ (познатог по безочном покушају да нашој деци у нашим школама наметну ЊИХОВО сексуално образовање по ЊИХОВОЈ мери, као и по наштелованом „истраживању“ сексуалног насиља над децом) највише баве темом насиља над женама и над децом.