Великоцрногорац Амфилохије као лукави трговац српским земљама

Када нешто изјави папин прстенлија и митрополит са Цетиња Амфилохије, то по аутоматизму уопште не мора да значи да је он изрекао и нешто паметно, посебно сувисло или у потпуности поштено. Тако се на жалост монтенегрински владика Амфилохије опет веома осрамотио и у свом недавном говору у Мојковцу.

Последњи иступ митрополита црногорско-приморског Амфилохија на тему Косова и званичне политике Србије не представља новост у његовом односу према јужној српској покрајини, али није новина ни на терену политике, на којем, не први пут, изненађује јавност.

ЈОШ ЈЕДАН ОДГОВОР НА НАСУШНА ПИТАЊА

Христос Се роди!          

Поштовани господине Антићу,

Прво да Вам захвалим на речима разумевања за мој рад.

Поштовани господине Димитријевићу,

Мислим да је пажња једна од најважнијих хришћанских и људских особина. Ви је истински имате. Хвала на опширном и заиста апологијском одговору. Он непатворено указује са каквом одговорношћу је Вама стало  до свакога, буквално до свакога. Потписао бих вашу апологију!

Доктор историјских наука протођакон Владимир Василик сматра да позив председника (В. В. Путина) да се треба ослањати на традиционалне вредности, говори о његовим симпатијама према „почвенничеству”…[1]

(Руска народна линија, 4. 1. 2018)

Патријарх московски и целе Русије Кирил сматра да ће „крај света“, о ком се много говори у Библији, наступити када људско друштво престане да буде способно за живот и када дође до „тоталне доминације зла“.

Витлејем-Десетине Палестинаца протестовало је у Витлејему на Западној обали поводом доласка јерусалимског патријарха Теофила Трећег.

О ПОВОДУ      

Повод за овај текст је размишљање мог омиљеног србског писца из Црне Горе, Николе Маловића, објављен недавно (https://stanjestvari.com/2018/01/02/2018-dont-happy-be-worry/). Он каже:“Ако је ОК да све одлуке које јесу или ће бити донијете у нашим тзв. парламентима немају никакву снагу док их не аминује прокуратор – није ОК да останемо и без црквене организације. Јер једино она може да стане у крај растакању свих вриједности на којима и даље опстају наде у боље сутра. Не негдје тамо далеко, него наде у боље сутра овдје – гдје смо или где смо своји на своме.

Св. Павле спомиње Фиву, „која је слушкиња код цркве у Кенхреји” (Римљанима посланица 16,1) и која је „многима помогла, и самоме мени” (16,2). У издању Библије „Гласа Цркве”, Издавачке установе Епархије шабачко-ваљевске, реч је преведена као „служитељица”. Оба превода су исправна. То су исправни преводи грчке речи diákonos именица мушког рода која се користи у два различита значења.