"Ја сам крајем осамдесетих од наших обавјештајаца добијао информације

да католичка црква никако не жели да на Балкану доминира православље".

Леонид Ивашов

Игор Дамјановић је у Москви направио ексклузивни интервју са Генералом Леонидом Ивашовим за портал http://www.in4s.net/. Катехон захваљује Игору Дамјановићу и порталу ИН4С на уступљеном материјалу. Црногорску ијекавицу нисмо мењали, јер је сматрамо једним од наречја српског језика.

СТОПАМА „БРАТА“ ФРАНЦИСКА

Патријарх московски и целе Русије Кирил, у току своје прве (предстојатељске) посете Великој Британији, у октобру, сусрешће се с челником Англиканске „цркве“ и, могуће, с краљицом Елизабетом II. Ово је саопштио митрополит Иларион, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије. Патријарх Кирил ће у посети Великој Британији боравити од 15. – 18. октобра, и то ће бити прва у историји посета једног поглавара Руске Цркве Британији.

Који је циљ и који су задаци реформе које се спроводи у нашем образовању и науци? Да задовољи потребе савремености? Не, ствар је много озбиљнија. Зато што се реформа одвија у свим сферама, економској, политичкој, социјалној, научној… светским моћницима је неопходна реформа и читавог система вредности. И због тога сфера образовања постаје кључна, јер од васпитања наше деце, зависи будућност Русије. Као што изрека каже: „Aко желиш да победиш непријатеља, васпитавај његову децу.“ Подривањем образовања, непријатељ подрива наш научни потенцијал и поимање света који је својствено руској цивилизацији.

Да jе благословена свака ваша радња. Над Србима, ортодоксима, све што свети ратници Беча учине ниjе, нит може злочином бити – говорили су капелани црно-жутим солдатима

Освиће 12. август 1914. године.

Иза удаљених врхова под jутарњом, треперавом измаглицом невисоке, плавичасте планине, иза Цера већ израња крваво-румени котур сунца. Сунчева светлост истога трена осветли и водоток и, ево, просветљаваjуће сени сванућа, са леве стране Дрине, обасjаваjу бивак воjни

Уме, понекад, та ћудљива божанска сила, да се шћућури и сакрије у неке сасвим неважне и небитне људе. Прескочи и мудрог и ученог, знаног и поштованог, обиђе читава села и градове, владичанске дворове и тихо се спусти у трошни дом неке бедне ћилимарке која уплиће сузе и уздахе у своја шарена ткања. Или слети у дућан неког убогог терзије што читавог живота снева о свом хаџилуку. Ил` се, пак, ушуња у неку планинску чатмару у којој уморни чобанин узноси к небу руке и молитве за своје ближње, за читав свет. Кажу да управо мољења тих незаних и понижених, као шапат круже васионом и тајанствено одржавају мир на овој несретној планети.

УСТОЛИЧЕЊЕ ЕПИСКОПА ИСТОЧНОАМЕРИЧКОГ ИРИНЕЈА ДОБРИЈЕВИЋА

(храм Св. Тројице у Питсбургу)

Постоји стара легенда која упечатљиво казује зашто понекад наше молитве бивају бесплодне. Давно, давно, живео је неки старац који се много молио и често бринуо о људским гресима. И чудним му се учинило зашто се понекад дешава да људи иду у цкву, моле се Богу, а ипак и даље живе лоше..