НЕМА МЕСТА ЗА СЛУЧАЈНОСТ

Свети Јован Кронштатски је јасно и гласно рекао: “Нема места за случајност у Царству Свемогућег Бога“. И заиста: мада људи о томе вероватно нису ни мислили, завршетак рада комисије о Алојзију Степинцу која није донела никакве резултате скоро се поклопио са осамдесетогодишњицом Крваве литије у Београду, 19. јула 1937. Тада су жандарми, по наређењу Антона Корошца, римокатоличког жупника и министра полиције у Влади Краљевине Југославије, на чијем челу је био Милан Стојадиновић, насрнули на србску православну литију коју су водили епископи СПЦ, и која је кренула да се моли Богу за здравље патријарха Варнаве, по свему судећи отрованог због свог одлучног отпора Конкордату са Ватиканом.(1)

На данашњи дан 1937. године упокојио се, по свему судећи отрован од непријатеља наше свете православне вере, патријарх српски Варнава, бесмртни вожд српске душе у борби за правоверје а против Конкордата с Ватиканом. Четири дана пре тога, десила се Крвава литија, када су жадрами, које је послао министар полиције, римокатолички жупник Антон Корошец, тукли српске епископе, свештенике и верни народ. Ништа од тога није битно врху Београдске патријаршије - овај јубилеј СПЦ нико није поменуо. Ипак, "БОРБА ЗА ВЕРУ" не заборавља. Данас доносимо све беседе Светог владике Николаја о патријарху Варнави. 

Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада.

Историја се понавља. Та мисао са огромном силом је изражена у јарким сликама књиге Премудрог; она као лајтмотив прониче ту бесмртну философску поему. Те тенденције, које се намећу у савременом црквеном животу, слични су процесима, који су се догађали при католичкој ренесанси са рађајућим протестантизмом.

СЕЈАЊЕ СОЛИ

Недавно је завршен рад мешовите римокатоличко – православне комисије о Алојзију Степинцу. На основу заједничког саопштења, сазнали смо да је „Степинчева комисија“ основана на молбу патријарха Иринеја папи Фрањи, који је ту молбу великодушно усвојио, омогућивши члановима исте да у пристојној атмосфери слободно говоре на задату тему.

Помаже Бог!

Обраћам се и службенику Кабинета Патријарха Србског, и канцеларији СА Синода СПЦ, и информативној служби СПЦ (на интернет страни СПЦ доступним ел.адресама), а поводом (на интернет страни СПЦ) објављене реакције г-дина Драгослава Бокана поводом саопштења мешовите комисије и реакције на исто - http://www.spc.rs/sr/dragoslav_bokan_o_saopshtenju_meshovite_komisije_reakcijama_na_njega

Зоран Милошевић (1959) је доктор социолошких наука, научни саветник и редовни професор теоријске социологије. Академик Међународне словенске академије из Москве. Такође, води Центар академске речи (www.carsa.rs) који има занимљив сајт и издавачку делатност. Сарадник је недељеника „Печат“ у коме је објавио 312 чланака. Аутор је око 40 монографија и зборника научних радова, између осталог и о проблемима социологије политике, социологије религије, интеграцијама и питањима идентитета.