У последње време се све гласније чује „јастрепско“ кликтање из различитих земаља. Ни у Русији не мањка ратоборних расположења.

          Браћо и  сестре из Уредништва „Борбе за веру“, помаже Бог!

Пре неколико дана сте објавили  „Протесно писмо митрополиту Арсенију Кардамакису“ које је потписано са: „Православни Срби у Аустрији“. Мислио сам да ће се поводом тог писма огласити неко од ваших угледних сарадника, али пошто није, поделићу своја запажања са вама и вашим читаоцима. Шта је кључно у овом писму? Кључан је НОВОТАРСКИ „НАРОД“!

ЖЕЉКО ПЕРОВИЋ, ПИСМА ИЗ МАЛОГ ЈЕРУСАЛИМА

(ПИ ПРЕС, КЊИГА ЗНАМЕЊЕ, ПИРОТ 2016. ГОДИНЕ)

О ОВОМ ПРЕДГОВОРУ

Намучих се питајући се - како да напишем предговор за књигу на чије ће стране свакако канути многа суза побожног читаоца? Јер,  дело о пиротском Јерусалиму, које је кроз себе ка читаоцима пронео богољубиви и књигољубиви брат Жељко Перовић, не треба приказивати на начине толико уобичајене у нас – брзо и површно.

На предлог Комесаријата за избеглице Србије, град Ниш је одлучио да објекат Одмаралишта „Дивљана”, на обронцима југоисточне стране Суве планине и поред истоименог села и манастира између Беле Паланке и Бабушнице, привремено стави у функцију прихватног и центра за смештај миграната.

УВОДНА РЕЧ

За читаоце „Борбе за веру“доносимо чланак који је из усташког листа „Хрватски народ“ у свој „Католички тједник“ 1941. превео велики прославитељ Анте Павелића, сарајевски надбискуп Иван Еванђелиста Шарић (какво име за усташу!). Из овог текста се јасно види шта су Хрвати и римокатолички бојовници мислили и мисле о Светом Николају Жичком, тако да мишљење надбискупа Хочевара није нимало случајно.

„И­ Ми­ло ­је ­био ­бли­зак­  Ср­би­ма­ и ­пр­ва­ је­ ње­го­ва­ пар­ти­ја­ и­ ДПС­ пре­о­бу­кла­ но­во­ на­ци­о­нал­но­ и­ иде­о­ло­шко­ одијело.­ Ка­да­ су­ се­ сукоби­ли­ Ми­ло ­и ­Мо­мир,­ ми­тро­по­лит­ Ам­фи­ло­хи­ је ­је ­Ђу­ка­но­ви­ћу ­та­да ­пру­жио­ по­др­шку.­ Та­да ­је­ био­ су­коб­ из­ме­ђу­ Бу­ла­то­ви­ћа­ и­ Ђукано­ви­ћа. Ја ­сам­ био­ за ­Мо­ми­ра­ Бу­ла­то­ви­ћа.­ И­ ме­не­ зо­ве­ митропо­лит­ Ам­фи­ло­хи­је.­ (­Ве­о­ма­ во­лим­ Ам­фи­ло­хи­ја, ­али­ ово­ са­да­ мо­рам­ ре­ћи­ да­ је­ по­гри­је­шио ­ка­да ­је ­ри­јеч ­о ­Ми­лу­ Ђу­ка­но­ви­ћу)­

ДОСТОЈЕВСКИ, ЕПИСКОП БРАНИЧЕВСКИ ИГЊАТИЈЕ И СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: ИСТИНА О СУДУ БОЖЈЕМ И ВЕЧНИМ МУКАМА

О ЧЕМУ МИСЛИМО НА ДАНАШЊИ ДАН?

          Данас су Димитровске задушнице. Данас се молимо за наше покојнике, али се сећамо и своје загробне судбине. Данас нам је, ако смо свесни својих грехова, за које смо се пречесто мало или нимало кајали, страшно и због нас, и због загробне судбине наше душе. Данас мислимо и на рај, за којим чезнемо, али мислимо и на пакао, кога се страшимо.