ПРЕПИСКА СЕ НАСТАВЉА

Мој пријатељ из дијаспоре ми је, после текста о пожарима у православним храмовима на Васкрс 2016, написао следеће електронско писмо: “Помаже Бог, опет, и хвала на лепим речима... Очекивао сам да смо у овом истомишљеници, а испало је по оном „претежно“.

У Украјини која је миљеница САД и Европске уније – свештеници Украјинске православне цркве, која је у канонском јединству са Московском патријаршијом, у буквалном смислу су „угрожена врста“.

ПИСМО ИЗ ДИЈАСПОРЕ

Један уман и искрено верујући чповек из дијаспоре ових дана ми је послао мејл, у коме каже: “Не знам да ли сам ја луд, или шта је већ посреди, али мене запањује одсуство реакције на четири светиње у пламену на сам дан Васкрса. Нисам наишао ни на смислене коментаре, а понегде се чак и не спомиње. Ја то заиста не разумем. Зато ти пишем као (претежно) истомишљенику, не бих ли некако и сам "сажвакао" то што се догодило.

Шест светогорских манастира (Кутлумуш, Ксиропотам, Зограф, Каракал, Филотеј и Григоријат) иступили су с критиком пројеката докумената усвојених на сабрању поглавара Помесних Православних Цркава у Шамбезију (21.-28. јануар 2016.), пренео је agionoros.ru, позивајући се на грчка средства информисања.

Рођен 1964. године у Бањама, у Ибарском Колашину, Драгиша Бојовић је редовни професор Филозофског факултета у Нишу. Основао је и води Центар за црквене студије и Међународни центар за православне студије. Управник је и Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу.

Можете ли на ХРТ да замислите кајрон: „Свим кршћанима који данас славе Кристово ускрснуће честитамо празник“? Можете ли поменути кајрон да замислите како упорно, иритантно прелази преко екрана са толико непотребних речи? Они би написали (претпостављам, не пада ми на памет да проверавам): „Срећан празник!“ или нешто томе слично. Никакве кршћане мимо себе не би тражили, не би имали потребу да се обазиру на „верска осећања“ оних који нису римокатолици.