У Тексасу се гради „Нови Нојев Ковчег“ у којем ће се у течном азоту чувати 50.000 људских тела

У току свог VII ванредног заседања Свети Синод Антиохијске Православне Цркве је изразио своју оцену и однос према сусрету који је одржан 18-26. јуна 2016. године на Криту и проблему Свепрвославног сабора. Дана 27. јуна 2016. године учесници заседања Светог Синода којим је председавао Блажењејши патријарх Јован Х усвојили су следећи суд о овом проблему:

Блажени су непорочни на путу, који ходе по закону Господњем.

Блажени су они који испитују сведочанства Његова и свим срцем траже Га.

Јер они, што чине безакоње, они не иду путевима Његовим!

Псалам 118.1-3

У тешким временима транзиције, која код нас траје већ 26 година, све чешће улазимо у храм Божји: у потрази за надом у животу, да бисмо се помолили за здравље или једноставно зато што сви тако раде и тако треба, али веома ретко како бисмо се сусрели и разговарали с Богом. Да ли данас у цркву идемо као што смо некад ишли на митинге? Колико су Бугари побожни и да ли се у храм иде једино из помодарства? Ова и друга питања поставили смо Стојану Чиликову, свештенику Софијског храма Светог великомученика Георгија Победоносца:

„Кружна посланица“ критског „сабора“, уз сву своју богословску разводњеност и неопредељеност, има јасне одлике посмодернистичког текста. Изобилујући наводима из Светог Писма, Светих Отаца, позивањем на саборност, објављиваној верношћу апостолском духу, овај документ показује само „фасаду“ Православља, не за превише искусне вернике, већ шаље сигнале „газдама“ неолибералног западног света. Суштински, ова посланица се обраћа постмодернистима политике, културе и „осталог хришћанског света“. Три кључне позиције постмодернистичког либерализма су уплетене у тканину „Кружне посланице“, која тежи да буде „символички текст“ савременог Православља.

Колико је с једне стране ситуација тешка, а „притисак Ватикана и америчких центара моћи“ крајње непријатан, толико је с друге стране добродошао, јер је сада та ствар потпуно „транспарентна“. Игра се отворених карата и свима који хоће да виде, јасно је ко је „жито“ а ко је „кукољ“, „ко је вера а ко је невера“.

Оче Игоре, какви ће, по Вашем мишљењу, бити резултати „Свеправославног сабора“ на Криту? Како ће се он одразити на свеукупну црквену ситуацију?

- Сматрам да ако све прође без неких посебних екцеса, који би у већој мери него до сада нарушавали „јединство православног света“, онда је сценарио једноставан: биће усвојени сви документи, у истом, практично непромењеном облику.

Митрополит Лимасолски Атанасије (Кипарска Православна Црква) званично је потврдио да за време заседања на Криту није потписао усвојени документ „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света“. Управо је тај документ изазвао најоштрију полемику како до одржавања сабора на Криту, тако и у време сабора.

          Бескрајна хроника чуда

Један је од највећих православних светитеља у XX веку. Избегавши као руски племић пред револуционарним терором 1917, у српској престоници је студирао богословију и издржавао се радећи као колпортер. Замонашен је 1926. у Миљковом манастиру, на Морави, а за епископа рукоположен 1934. у Београду. „Ако хоћете да видите живог светитеља, онда отидите у Битољ, код оца Јована”, говорио је о њему Николај Велимировић, тада епископ охридски

Свештена Митрополија Пиреја

Одељење за јереси и секте 

У Пиреју, 27. јуна 2016. 

Прва жалосна сазнања са Светог и Великог Сабора[1]

С великом тугом и душевним болом пратили смо преко средстава информисања отварање Светог и Великог Сабора, које је отпочело недељном Божанском Литургијом Педесетнице, и у редовима која следе излажемо укратко верном народу Божијем наше прва сазнања.