Богословска анализа документа „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

за СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства,

Своју  сопствену одлуку Гунђаjев назива одлуком целе Цркве. Епископат је дужан да завереника и узурпатора црквене власти позове на одговорност.

Шта Русију очекује даље? Могу ли руске оружане снаге да нанесу пораз турској војсци у Сирији или макар да је приморају да заустави напредовање?

Драга браћо и сестре!  

Данас наша Руска Православна Црква стоји на ивици раскола. После познатих црквених дешавања почетком фебруара 2016. године, многи парохијани се боје да иду у своје храмове, да се исповедају и причешћују.

„Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама“ (2 Кор 13:13).

1.       По вољи Бога и Оца, из Кога произилази сваки дар, у име Господа нашег Исуса Христа, уз садејство Светог Духа Утешитеља, ми, Фрања, Папа римски, и Кирил, Патријарх московски и све Русије, сусрели смо се данас у Хавани. Благодаримо кроз Тројицу прослављеном Богу за овај сусрет, први у историји.

Отац Роман Матјушин једна је од најдивнијих духовних појава савремене Русије, певач и песник речи Господње, пустињак скита Ветрово. О његовој монашкој младости, када је био Александар, писао је владика Тихон у својој књизи „Несвети а свети“:

Лет патријарха московског и целе Русије Кирила за Антарктик умало се није трагично завршио када је пукао први заштитни слој предњег стакла авиона на висини од 9.000 метара, што је могло да доведе до декомпресије кабине.

Недавно смењени са свих дужности у Московској патријаршији протојереј Всеволод Чаплин на блогу „Православна политика“ пише: «Митрополит Иларион је испричао како су у Руској Цркви само два човека знала о припреми и садржају декларације Патријарха и Папе. Та два човека, и само они, могли су да у документ уносе исправке. Владика каже:

Постоји доста раширено мишљење да стручњаке за језик највише интересује правилна или погрешна употреба појединих речи и облика. Наравно, важно је да говоримо граматички исправно, поштујући на тај начин норму српског књижевног језика. Али постоји и једна друга врста исправности. Она је у томе да се клонимо било какве злоупотребе језика - обмањивања, лагања, вређања, оговарања, ласкања  и сл. Дакле, поред књижевнојезичке норме постоји и етичка норма употребе језика. Дар језика је од Бога, а злоупотреба језика је скрнављење тога дара, што не може бити на добро ономе ко језик не поштује.