Витешки дух крав маге привукао богослове

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава

УМЕСТО УВОДА

Реакција родитеља и мислеће јавности на покушај наметања србској деци наказног „сексуалног образовања“ била је оштра и муњевита. Министар образовања Младен Шарчевић повукао је те уџбенике на „дораду“. Ипак, Центар за заштиту породице тражи да се ништа не дорађује, него да се све повуче, и да се прекине сарадња са ЛГБТ пропагандистима. Овај текст објављен је у „Печату“ 21. априла 2017, и он нас опет подсећа куда сва та пропаганда води.  

Краљевина Југославије, а пре свих српски народ, у Другом светском рату нашли су се између чекића и наковња. После страховитих бомбардовања немачког Луфтвафеа 1941. о којима углавном доста знамо, од октобра 1943. крећу бомбардовања од стране Америчког ратног ваздухопловства и Краљевског ратног ваздухопловства Велике Британије. На удару су били већи градови Краљевине Југославије, а посебно су настрадали градови на територији Недићеве Србије, међу којима свакако највише Београд, Ниш и Лесковац.

Када сам био млад и против рата, активиста против естаблишмента, моје поштовање и дивљење за професора Ноама Чомског са МИТ/MIT (Massachusetts Institute of Technology) било је велико. За мене, он је био чврст ослонац и један од најсветлијих умова: увек мудар, сталожен, јасан и у праву о многим питањима, посебно оних који се односе на сукоб Палестина-Израел.

Епархија ЗХиП и Требиње били домаћини представницима Бискупије дубровачке

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа.

Пише и пита: Дани(ј)ел Симић

Иван Буњин спомиње у својој књизи „Село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму. Жена је била прилично ограничена и жао јој је било да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже свету у свему сјају. Али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с наличја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица. – Тако ради, пише Буњин, и већина од нас. И ми смо сви добили на поклон диван дар – живот. Међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – проживе читав живот с наличја, с његове ружније стране.

Штампа и други медији у Србији стално пишу о настојању појединих епископа Српске православне цркве да дође до “помирења” и уједињења СПЦ са римокатолицима и са Ватиканом. Непрестано се велича улога садашњег папе римокатолика Фрање, који настоји да се греси римокатолика забораве и да дође до уједињења православаца са римокатолицима, са тим да на челу уједињене цркве буде он.