ЈЕРОМОНАХ НИКОЛАЈ О ШЕКСПИРУ

Млади јеромонах Николај (Велимировић), обузет идејама свечовечанског братства, о тристагодишњици Шекспировој писао је: “Ja не познајем Шекспира. Чак и не могу да га познајем. Али он зна мене; он ме је описао, он је насликао све тајне моје душе на такав начин да читајући њега, налазим самога себе у њему. /…/ Свечовек!

Информација, коју је пласирала грчка агенција црквених новости „Ромфеа“ и нека друга грчка верска средства информисања, о томе да светогорски манастир Есфигмен наводно намерава да уђе у црквено општење с екуменистичком Константинопољском патријаршијом, НИЈЕ ТАЧНА. Преговори, који су вођени у Есфигмену од 20. – 22. априла, имали су заправо за циљ да реше јуридички статус манастира.

ЧЕСТИТЕ ВЛАДИКЕ БУГАРСКЕ, ВЕЛИКА МЕТАНИЈА ОД ПРАВОСЛАВНИХ СРБА!

Оcећам потребу да јавно кажем да не прихватам, и да cе не cлажем cа документима предcаборcких конференција у Шамбезију, које cу одржане ради уcаглашавања cтавова пред такозвани 8. Ваcељенcки Cабор, јер cу документа, поготову о миcији Цркве, и о одноcу cа неправоcлавнима, пиcана у неправоcлавном духу, у неcаглаcноcти cа Правоcлавним догматима, канонима и Cветим Предањем наше Цркве, Једне, Cвете, Cаборне и Апоcтолcке Правоcлавне Цркве.

Делегација Константинопољског патријархата је допутовала на Атон ради регулисања сукоба с манастиром Есфигмен

Око поднева дана 21. априла у административни цантар на Атону допутовала је делегација Константинопољског патријархата. Тако је потврђена информација о почетку преговора ради регулисања дугогодишњег сукоба у вези с атонским Есфигменским манастиром, преноси портал AgionOros.ru.

Поштовани посетиоци,

Богу смо благодарни што и у нашој Цркви светосавској нису утихнули гласови Светог Предања, који Веру бране од лажи екуменизма и издаје у име „мира светских религија“. У овом тренутку, најснажнији и богословски најозбиљнији глас припада архимандриту др Никодиму (Богосављевићу), који је већ објавио низ значајних књига о литургијској реформи, екуменизму, пацифизму. Његово најновије дело је „Свети и велики сабор 2016“, посвећено јунском догађају на Криту ове године.

         Ове године навршило се 75 година од формирања по врсти злочина најмонструознијег логора у Европи – Јасеновца. Април, месец оснивања НДХ, у Београду није повод за конференцију о Јасеновцу, али одржаће се она о геноциду над Јеврејима и Ромима и то под називом Ескалација и Холокауст: од стрељачких водова до душегупке у логору Сајмиште; две фазе Холокауста у Србији. О томе, али и другим стварима везаним за страдање Срба разговарали смо са Владимиром Умељићем, аутором књиге „Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма)“