Наше редовне анкете на првој години студија, на почетку сваке школске године, мотивисане научним и педагошким разлозима, показују да већина уписаних студената србистике на Универзитету у Нишу никада нису видели Студеницу, Жичу, Сопоћане. Насупрот томе, не мали број њих стигао је до Рима и Ватикана. Драстичан је овогодишњи пример: показало се да је само један студент, од њих седамдесет, био у Студеници (и то са фолклорним ансамблом, а не у организацији школе), а више од тридесет је било у Риму.

Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли – шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку:

Нема вести из света, које у протекле две године, на овај или онај начин  не тумаче догађања у нама блиској словенској земљи,  која се зове – Украјина. Чувена је реченица папре римског Климента VIII (1592-1605)  «Помоћу вас моји Русини ја ћу покатоличити читав Исток».  У то време није се знало за народ под именом Украјинци, а  становници данашње Украјине су себе сматрали Малим Русима – Русинима.

Схи-архимандрит Петар (Станојевић) рођен је 8. априла 1925. године у селу Печењевце, недалеко од Лесковца. Растући у многобројној побожној породици, од малена је заволео Бога и монаштво тако да је већ у 14-тој години отишао из родитељског дома у манастир.

Пре неки дан, враћајући се из једног нашег манастира, разговарах с једним побожним братом који ме је повезао. Домаћин човек, има и унуке; побожан, честит по старински. Исприча ми како се обратио у веру.

У Европи су прославили грегоријански (папски) Божић. Сваке године се тамо све мање говори да је то ипак Христово Рождество, са неким слојем лажне скромности. Када ту и тамо дође до подсећања на Христа у вези са Божићним празницима, то се сматра лошим укусом. Појављују се непрекидно нови градови у Европи притиснути тиранијом толерантности у којима власти уклањају божићну јелку (како она не би повредила нечија осећања). Данас је под притиском пузећег безбожништва по том питању пао Париз, културна престоница Европе.

Многобројни читаоци „Борбе за веру“ обратили су се молбом нашем уваженом сараднику проф. др Србољубу Живановићу да публикује свој православно-антрополошки осврт на креационизам и тзв. теорију еволуције. Професор Живановић се љубазно одазвао упућеним молбама, на чему му се овом приликом захваљујемо и у име наших цењених посетилаца и у своје лично име. Запажени текст професора Живановића следи у наставку.

Уредништво