Према учењу наше Цркве, човек је склон болестима. Није онакав каквим га је првобитно створио Бог. Оци кажу да је узрок болести код људи њихова удаљеност од Творца, а последица тога је присуство и утврђеност гордости.

Резервисаност према Европи, њеној политици, али и цивилизацији, није изум наших дана. Традиција евроскептицизма у Срба је дуга и сасвим оправдана. Разлози за то су лежали најчешће у лицемерној политици европских сила према српском народу. Зато је глас истинских интелектуалаца често личио на вапај, који се није превише дотицао актуелне спољне политике власти. Но, ипак, ти су интелектуалци и даље грмели и њихова политичка мисао може бити залог наше будућности, упозорење које морамо стално имати на уму.

Година 2014. донела је србској култури пети том „Берлинских дневника“ Николе Живковића, србског писца, преводиоца и публицисте, за које проф. др Мило Ломпар каже да „представљају важан допринос савременој српској књижевности“ јер, између осталог, „доносе читав низ културноисторијских сазнања у нашу културну свест“.

Последњих година је у многим земљама активиран процес истискивања готовинских новчаница (папирних апоена и ситнине) безготовинским. На Западу данас готовина у укупној маси новца учествује са око 10%, а у земљама у развоју – са око 15%[1].

Описујући ужасан прогон Цркве пред крај света, Откривење Светог Јована Богослова, између осталог, каже: „Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има“ (Откр. 12,12). Познато је, такође, да ђаво своје не прогони, о чему Господ Исус Христос сведочи: „И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?“ (Мт. 12,26).

Помоз Бог браћо,

Читам изјаву директора Патријаршијског управног одбора Стојадина Павловића који каже да заветни храст у Савинцима није "ни црква ни светац" и да "светост припада само људима јер су они освећени Духом Светим".

Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог.

Џеки је од детињства узимала активно учешће у животу мормонске заједнице. Ово је њена прича о томе како је и због чега тај живот напустила, шта је у учењу Цркве светаца последњих дана духовно није испуњавало, како је открила Православље и шта је у њему пронашла.