АНАТЕМА И АМЕРИЧКИ РАСКОЛ

Шта је анатема? Она је искључење из Цркве као заједнице вечнога живота. Анатемисани су јеретици и непоправљиви расколници, који су својим неделима разарали Цркву Божју. Власт да анатемишу припадала је свештеним архијерејима православним, који су је добили од Христа. Управо зато што је то страшна одлука, којом се неко искључује из заједнице са Богом, њој су претходила најпажљивија догматско – канонска преиспитивања и суђења, заснована на брижном односу према ономе ко је касније кажњен одлучењем од вечности. Они нису хитали да било кога анатемишу тек тако. Пишући СА Сабору СПЦ о расколу владике Дионисија, и тражећи хитно помирење с одељеном браћом у Америци и другде, Свети Јустин Ћелијски је 1975. забележио:

У четртак 23. јануара 2014 године Игуман Јефрем светогорског манастира Ватопеда одржао је предавање у Атини на тему Савремни човек и духовни живот. Почевши са молитвом Старац је одржао предавње, до нас су дошле неке од његових поука које могу бити од користи.

Од једног брата Србина из јуначке Црне Горе добили смо следеће писмо:

“Желим да вам, као браћи у Христу, пренесем неколико ријечи о бруци која се на Савиндан, у сред Свете Литургије, десила на Цетињу, у сред Цетињског Манастира.

Иконостас из Великих Бастаја сигурно није био уникат, али је једини преживео систематско уништавање српских богомоља у НДХ, свесни комунистички немар и грађански рат деведестих; неколико храбрих сељана Бастаја је у сено умотало стари иконостас и донело у Београд. Тако су га спасли од усташке ломаче, јер је сеоска црква 1992. минирана, иако је била ван ратне зоне. Пре неколико година српска влада одлучила је да сву спасену српску баштину, укључујући и иконостас са "српским кодом" врати Хрватској

Информативни и културни простор треба попунити узорима позитивних хероја, сматра патријарх московски и целе Руси Кирил. Јер, управо овим речима је почео говор на Божићним парламентарним сусретима у Савету Федерације (горњем дому руског парламента).

Године 1928. власти су почеле припреме за протеривање сељака у огромним размерама (тзв. "борба против кулака" - нап. прир). Велики део сељака су православни који су сачували стари религиозни начин живота и за које је вера била не само начин мишљења, него и одговарајућег животног понашања.