Након сумњивих негирања како Светог Синода Грчке архиепископије тако и Јерусалимске патријаршије о конфронтацији поводом важног питања о бившем јерусалимском патријарху Иринеју, митрополит Амвросије, члан Синода, интервенисао је резигнирано тврдећи да тамо где има дима има и ватре! 

Националисти и расколници, користећи некажњивост и равнодушност власти, силом су заузели 20 цркава Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

У савременом свету огромне количине информација крећу се невероватном брзином, тако да понекад чак и оне вести о заиста важним догађајима, који се тичу живота и спасења милиона људи, протичу скоро незапажено. А управо један такав догађај, по нашем мишљењу, био је Архијерејски Сабор Грчке Православне Цркве, који је одржан у октобру 2014. године.

Ево вести коју нисмо уочили онда кад је објављена. Много је издаје у Патријаршији у Београду, па су ове вести о издаји постале уобичајене, и не могу се лако испратити. А шта нам ова вест показује и доказује? Показује и доказује да је велики део нашег епископата стао на пут одрицања од светосавског и светокосовског завета. Владика Теодосије је и доведен на трон епархије рашко – призренске да би пристао на издају, на коју претходни епископ, смењен са трона у сарадњи НАТО-а, издајничког режима у Београду и Синода СПЦ, никада није пристајао. У време владике Артемија, манастир Бањска, гробна црква Светог краља Милутина, великог борца против папизма, обнављан је средствима српског народа и државе, и никакви папистички фондови, попут Про Оријенте, нису у томе учествовали.

Уредништво „Борбе за веру“

ПРИМИЛА СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ПРВОГ СТЕПЕНА, ПА ИЗГОВОРИЛА ОВЕ РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ И УПОЗОРЕЊА

Ишчезла је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности

Председник Србије Томислав Николић одликовао је за Дан државности Србије  академика – проф. др Смиљу Аврамов.

УМЕСТО УВОДА

Професор др Слободан Антонић један је од наших најугледнијих научника данас. Зато с великим задовољством објављујемо његов текст о дехристијанизацији Србије, процесу који почиње да се убрзава у доба свеопште дехристијанизације света. Ово изузетно штиво нас подсећа на чињеницу да међу нама има још озбиљних и одговорних људи, кадрих да виде шта се дешава и да понуде решења. Текст је објаљен у часопису за књижевност, уметност и културу „Кораци“ (2014)год. XLVIII, свеска 7-9, стр. 99-115. Крагујевац: Народна библиотека „Вук Караџић“; ISSN 0454-3556; УДК 82 COBISS.SR-ID 10677250.

Уредништво

О писму светогорских отаца патријарху Вартоломеју, поводом његовог сусрета на Фанару с папом Фрањом, када му је патријарх дао литургијски целив, док је папа био у омофору и читао на Литургији Оче наш, преводилац овог текста већ је писао. Сада доносимо превод целог писма, у коме су Светогорци рекли да су против саблажњивог екуменског дијалога с папом, и опоменули латиномудрујећег патријарха да би се могло поновити оно што је било пре пет деценија, када је Атос престо да помиње патријарха Атинагору због његовог шуровања с папом  Павлом Шестим.  

Размишљања о последицама „Великог богословског симпосиона у Требињу“ (овде:)

Погледао сам излагања на снимку са јутјуба (овде:)

Прво што ми је запало за око је то што изгледа као да учесници овог, као и многих других наших „теолошких“ конференција и симпосиона, наступају са позиција где се хришћанство своди на ниво некакве високоумне дисциплине, научне идеологије са којом човек може да се слаже или не. Пада у очи њихов разлог: „дијалог“ са препирачима овога века. Онај исти „дијалог“ кога данас толико хвале и сматрају неизбежним и општеобавезним.