Незадовољство поступцима митрополита Хризостома кључа,  стиди се  Републике Српске одбијајући одлазак на прославу Дана Републике, а приједлог да изврши помен на Малом Зејтилнику сматра лудим.

Претходних дана јавило нам се више верника из Љубљане, врло потрешени сазнањем  да је, како кажу, „неко од свештенства оптеретио хипотеком парохијски дом и узео кредит од 100.000 евра“.

Још пишу:

Супружништво и звање родитеља нису такви предмети, које би могли без казне предавати на жртву страстима и на играње лакомислено, и родитељи, који желе да имају достојну децу, благоразумно ће поступити, ако претходно саме себе учине достојним родитељима.

Обратите пажњу шта је највише погодило једног римокатоличког верника на Литургији у Русији:

1. Морате стајати на службама,

1. Нема клупа,

1. Гомиле људи,

1. Древни језик, и

1. Нису ми дозволили да се причестим јер сам католик.

Поставио сам питање, а одговор је био баналан.

1. Ниједна велика хришћанска деноминација није се изјаснила против коронабесија.

2. Било је неколико инцидената, када су се у првој години коронабесија неке регионалне гране деноминација изјасниле „против“, али су скоро све убрзо промениле став у „за“ или „делимично за“.

Илон Маск је п бесплатно ангажовао сателите „Старлинк“ демонстрантима у Ирану усред потпуног нестанка интернета.

Увод Уредништва:

У древна времена Цркве, заједница је могла да протера епископа. Зашто смо изгубили ово право и постали бесправни „статисти“?

Главна новотарска флоскула којом правдају кварење Вере и литургијског поретка је „враћање у прва времена Цркве“.  Али, шта они раде: из првих времена узимају само оно што им одговара. Или, просто, лажу. Кажу „тако је било некад“, а заправо се ради о неком ватиканском или протестантском чину који инсталирају у нашу Цркву.

У последњих неколико деценија, јасно се појавио понављајући образац америчких и западних интервенција у земљама са стратешким ресурсима или геополитичким значајем. Наизглед различите ситуације у Венецуели, Ирану, Куби или Гренланду заправо прате исти принцип: економска и политичка дестабилизација, блокирање приступа ресурсима и увођење спољашњег „спаситеља“ или партнера, док је наратив увек исти – „демократија, људска права, слобода“.