Крхки свет података:

Опасности потпуне дигитализације

Напад на „Јандексов“ (Yandex) центар података јасно је показао колико је наша дигитална инфраструктура заправо крхка.

У нашим претходним текстовима, већ смо изложили општи оквир за тумачење кључних апокалиптичних догађаја. С обзиром на велику популарност концепта „узнесења” (енгл. *rapture*) међу протестантима — укључујући израчунавање датума тог догађаја и трагање за знацима — размотримо догађаје који чине другу половину „последњих времена”.

Знате ли шта је најтеже у хришћанству? Није то пост, нити дуга богослужења, па чак ни мучеништво. Најтежа ствар садржана је у Христовим речима — речима које и данас одјекују као изазов целом свету:

Увод „Борбе за веру“:

Бугарска црква се отворено приклонила Фанару. О томе смо више пута писали. Вартоломеј, изазивач највећег раскола у историји Цркве, дошао је у Бугарску. То је било извесно, упркос петицијама дела верника и свештенства. Овде је кључан политички фактор. Бугарску цркву су угурали у антируски блок Помесних Цркава.

Одломак из изјаве поглавара Фанара током званичног сусрета са патријархом Данилом (целокупан текст доступан је на званичном сајту Бугарске православне цркве):

„Архиепископ Константинопоља – Новог Рима, у сваком тренутку је служио као видљива и стварна спона јединства Цркве – Тела Господњег – као и гарант тог јединства.“

У Софији, Вартоломеј је говорио о братском пријатељству са патријархом Данилом. Његову посету Бугарској прате протести.

Папа Лав XIV именовао је кардинала Таглеа за главног ватиканског „директора”

На слици: кардинал Тагле и папа Фрања "благосиљају" знаком "роге"

Недавна кадровска одлука поглавара Римокатоличке цркве коначно је распршила илузије оних који су се надали заокрету ка конзервативизму унутар те цркве. Папа Лав XIV потврдио је кардинала Луиса Антонија Таглеа на месту декана Колегијума кардинала.

"Највећа и најуспешнија литургијска реформа у католичкој историји

је свакако покрет за обнову честог причешћивања"

Роберт Тафт

Чувени римокатолички литургичар, Роберт Тафт, језуита који је служио по источном, то јест православном обреду, у свом огледу „Учесталост Евхаристије кроз историју", указује на то да је број дана када се служи миса (Литургија) од Златоустове епохе почео да се увећава, а број причасника да се смањује. То су, у шеснаестом веку, покушали да поправе протестанти, тврдећи да не сме да буде мисе без причасника, Што се римокатолика тиче, Тафт вели: