Кохановска је пренела „велики поздрав“ присталицама аутокефалности међу епископатом Украјинске Православне Цркве (то су они који су се одвојили од Московске патријаршије и престали да помињу њеног патријарха, чиме су ушли у раскол сами себи, практично, дајући аутокефалност - нап. "Борба за веру"). У видеу који је објавила на Интернету формулисала је једноставне, али разумљиве тачке. Суштина Кохановскиних речи је следећа.

Из повратних информација: Зашто вас изненађују претензије управљајућег епископа Одеске епархије? Ви сте и сами раније написали, дословно цитирајући покојног митрополита Владимира, да би митрополит Агатангел био једном ногом у гробу, али би учинио све да барем једном ногом буде на месту поглавара.

Очекивали смо да ће неко од наших многобројних читалаца, реаговати на текст Игора Друза „На годишњицу терористичког акта у Сарајеву“ (овде:), али, на жалост, није нико. Можда се неко слаже са Друзом, можда је неко "успаван", можда неко не сматра тему довољно важном...

Било како било, одговорићемо му ми, и то темељно, али не само њему, већ начелно свим оним Русима, пре свега руским монархистима, који у континуитету провлаче тобожњу српску кривицу за избијање Првог светског рата, односно увлачење Русије у тај рат и - као последицу рата, између осталог - пад династије Романов...

Зашто је гледање еротике штетно? Зашто је гледање порнографије апсолутно неприхватљиво? Зашто је онлајн еротика облик модерне неверности? Тврдње попут ових могу многима изгледати апсолутно смешне, али су научно доказане.

Монаху који је стално био незадовољан својим животом, авва Висарион је рекао:

- „Слушај, можда је твој живот тај који је незадовољан тобом? Живот воли да буде са онима којима се свиђа.“

+ + +

Долази богомољац у манастир и пита:

Увод „Борбе за веру“:

Да ли знате ко је Викторија Кохановска? Они наши читаоци, који је се сећају, знају да је реч о једној несвакидашње храброј православној жени, која је стајала на челу одбране Кијево-печереске лавре 2024. године и – као активисткиња за људска права и правна заступница УПЦ бранила на судовима десетине парохија ове цркве од укро-фашистичких окупатора званих „ПЦУ“.

Слушао сам аудио књигу „Исповести бивше искушенице“. У њој бивша искушеница препричава ужасе које је доживела у манастиру. Изненађен сам што није одмах отишла када је била сведок поступака неспојивих са хришћанством.