Драга браћо са „Борбе за веру“, помаже Бог!

Још 2013. године први пут се у једној певници сусретох са својеврсним србским богослужбеним приручником (указанијем), који је новијег издања издатог од стране Православног богословског факултета у Београду и СПЦ. Видим да је и ове године објављен.

120. Питање: Зашто је Бог предао Јова ђаволу када је сам посведочио о његовој праведности и беспрекорном животу у истини? Опростите ми што ово питам као и обично; не чиним то да бих вас искушао.

САВРЕМЕНИ РУМУНСКИ СТАРАЦ, ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (ПАПАЧОК), О БОРБИ ЗА ВЕРУ

- Има свештеника којима прете рашчињењем зато што штите православно учење од јеретичких напада. Шта свештеник да ради у том случају? „Ако не ућутиш и не пристанеш да то причаш о католицима и екуменистима, рашчинићемо те!“ Шта да се ради?

Отац Арсеније: Кажем вам: треба умети да се УМИРЕ, зато што ћеш сигурно сваки дан васкрсавати, зато што живот значи непрестано умирање у одбрани Истине. МИ НЕ БРАНИМО ЛЕПУ ВАСКРШЊУ ТРПЕЗУ. МИ БРАНИМО ИСТИНУ, КОЈА ЈЕ ЦРКВА, ВЕЧНОСТ, ТВОРАЦ: ОТАЦ И СИН И СВЕТИ ДУХ! ИСТИНУ бранимо!

72. Питање: Хоће ли се икада десити да небеса буду уништена и да светила пропадну?

Одговор: Творевина ће бити уништена. Али уништење неће бити потпуно; него ће доћи до трансформације на боље, као што нас учи Давид, који је певао божанским гласом:

Мало је позната чињеница да је Беч град у коме су неки српски епископи и патријарси тајанствено завршили свој многонапаћени живот. Довољно је погледати књигу епископа Саве Шумадијског „Српски Јерарси“ где су наведене кратке биографије свих српских познатих епископа до двадесетог века, па да се човек запита над чињеницом: како је толики број наших епископа „напрасно“ преминуо у овој европској престоници и у осталим деловима Аустроугарске.

Новотарци језуитски фабрикују причу да је отац Тадеј био заговорник богослужбених новотарија и римокатоличког причешћивања без поста и исповести прописаних 32. главом црквеног устава.

3. фебруара 1898.

8) Једна од најраширенијих заблуда састоји се у томе што се људи сматрају добрима, злима, глупима, паметнима. Човек тече, и у њему постоје све могућности: био је глуп, постао паметан, био зао, постао добар и обрнуто. У томе је човекова величина и због тога човека не смеш осуђивати. Каквог човека? Осудио си га, а он је већ други. Не сме се ни рећи: не волим. Рекао си, а већ је другачије.