Дошло је до нове провокације руководства Израела, усмерене на припрему за обнову Трећег храма. Велика група талмудиста предвођена радикалним министром националне безбедности Беном Гвиром, под заштитом израелске полиције и супротно законским нормама, провалила је на територију комплекса џамије Ал-Акса, где су се молили.

Историјски гледано, Немачка (и њене окупационе кајзерске снаге) је била прва велика европска сила која је створила (и формално признала) било какву, барем краткотрајну, државну независност „Украјине“. То је било у јануару 1918. г., за време од Немачке инспирисане и подржане антируске бољшевичке револуције 1917.–1921. г.

Силе таме

Такер Карлсон, амерички новинар који припада контролисаној алтернативној медијској сцени, коју, на пример, неки конспиролози називају МАМ (Mainstream Alternative Media), изазвао је лавину реакција својом новом објавом на платформи X (овде:).

Царе земље руске, ако чујете звоњење звона које вам говори да је Григорије убијен, знајте да је један од Ваших организовао моју смрт и ниједно од Ваше деце неће живети дуже од две године. Ако ме убију обичне убице и моја сабраћа сељаци, Ви сте цар Русије, нећете морати да се плашите за своју децу. Они ће владати много векова...

+ + +

„Ја осећам да ћу напустити овај живот пре 1. јануара. Желим да кажем руском народу, оцу (цару), мајци (царици) и деци шта треба да раде.

Такер Карлсон је недавно изјавио да Западом владају натприродна бића из пакла. Многи се питају: како би требало да се односимо према томе? Директор института „Царград“, филозоф Александар Дугин, приметио је:

НИ МРТВОМ МУ НИСУ ДАЛИ МИРА

Распућиново тело није дуго лежало у земљи. Одмах након цареве абдикације, два дана касније, масон Керенски (председник привремене владе) је наредио да се ископа ковчег са телом Григорија Јефимовича и донесе у Петроград.

Након што је ковчег извађен из гроба, закуцан је у дрвену кутију за клавир и неколико дана сакривен у дворским шталама на Конушеном тргу. Тада је Керенски добио ново наређење - да тајно сахрани Распућиново тело на периферији Петрограда, како не би остало никакво материјално сећање на њега, или боље речено, да прикрију трагове незамисливог злочина, пошто је истрага била у току.