„Документи случаја Епштајн садрже преко 6 милиона страница, хиљаде видео снимака и стотине хиљада фотографија – у њима се помиње више од 10.000 људи. А сада се сви који су тамо поменути свуда оцрњују, а ако су на фотографији, угашена светла, дефинитивно су криминалци.

Ако се нешто деси у великој политици, значи да је тако било планирано. Куле близнакиње су изграђене да би биле ритуално дигнуте у ваздух. Епштајнов друштвени круг је организован да би процурио у јавност. Епштајнова прича, изван флоскула које би биле познате свакоме ко је и мало упознат са теоријама завере или чак са Кубриком, живописно демонстрира механику контроле естаблишмента.

У поређењу са Светим оцима лако је доказати да је екуменска љубав –љубав Јуде издајника и његових следбеника у Цркви. Свети оци на Саборима анатемишу и предају вечном проклетству сваку јерес и све јеретике, док данашњи лажни очеви благосиљају и подржавају сваку јерес и све јеретике, и зар је то уопште љубав?

Откривање Епштајнове архиве и педофилских мрежа које прожимају елите западних земаља нису изоловани скандали, већ системска дијагноза. Иза сјајне фасаде „демократије“ крије се монструозни механизам иницијације, где су перверзије – од педофилије до садизма – постале лозинка за улазак у ексклузивне клубове глобалне моћи. Што је злочин гнуснији, то је ниво приступа виши. Ово више није хипотеза, већ чињеница.

У другој половини 15. века, када су унутрашњи кругови Ватикана мање-више прикривено прихватили херметизам и талмудизам и постали оно што Мајкл Хофман назива „окултном црквом ренесансе“, интересовање за класичну и паганску уметност драматично је порасло.

Поглавар Фанара Вартоломеј, честитао је Сергију  (Епифанију) Думенку седму годишњицу његовог устоличења за поглавара ПЦУ, напомињући да „Думенков рад у потпуности испуњава наде Васељенског трона“.

Уводна реч Уредништва:

Поводом данашњег празника Светог Максима Исповедника, доносимо текст са изворним учење Светих Отаца и Светих канона о прекиду општења са јеретицима и са онима који опште са јеретицима. Сви модернисти, укључујући србопаписте, обмањују народ да, тобоже, "без епископа нема Цркве", како би народ следио јеретичке епископе и клирике све до пакла. Као што ћете видети, по учењу Отаца, Цркве нема без Христа, а не без епископа, јер је Црква Христо-центрична а не епископоцентрична, па се током периода владања јереси догађало да Помесна Црква постоји без епископа, на шта указује, на пример, Свети Атанасије Велики.

Аутор текста је Јован Ризос, ученик блаженопочившег митрополита флоринског Августиноса Кандиотиса, за кога је старац Пајсије Светогорац говорио да је Златоусти 20. века. Препоручујемо вам да пажљиво и у целости прочитате овај текст, јер се на српском народу увелико испуњавају речи Светог Пророка Осије: "Изгибе мој народ, јер је без знања" (Ос.4,6).

Молимо се Господу да свим Својим верним чедима, и нама најмањима међу њима, дарује макар зрнце вере, храбрости и исповедништва Светог угодника Својега Максима Исповедника.

Дана 29. јануара 2026. године, зидови грчке православне катедрале Свете Тројице у Њујорку били су сведок догађаја (https://www.youtube.com) који многи верници сада отворено називају „тријумфом отпадништва“.