И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али по угледу на најбоље и најславније Србе, који су се јавили на изложби људи у овоме свету за минулих хиљаду година. Но не смем да кажем као ти: вера је споредно! Јер би ме сви Срби утерали у лаж.

Новотарски поп Ненад Илић својим поступцима превазилази сва бешчашћа досад виђена међу црквеним петоколонашима, инсталираним у СПЦ  од стране мрачних сила зарад рушења њеног угледа.

Васељенски патријарх Вартоломеј доспео је у центар светске пажње након давања аутокефалности Украјинској православној цркви. Ова одлука снажно је потресла православни свеш и довела до тога да Москва прекине односе са Цариградом. У седишту Патријаршије у Инстамбулу одговарао је на питања „Политике”о тој одлуци и њеним последицама за светско православље и СПЦ, Косову и Метохији, границама, нацијама и последицама глобализације и преламању светских интереса.

На подсмех одговори осмехом.

Њихов подсмех потиче из злобна срца; твој осмех нека буде без злобе. Незнању приличи подсмех, а знању осмех. Подсмехом својим они повишавају цену твојој молитви пред вечним Судијом. Јер Богу је најмилија молитва одважне душе, окружене стрелама злобе, мржње, пакости и подсмеха. Све су те стреле тупе врхом а оштре дном, те одбијајући се од тебе стварају ране самим стрелцима.

СЛОБОДА МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА КАО УСЛОВ БЕЗ КОГА СЕ НЕ МОЖЕ

Оно што је тема овoг текста је насртај на слободу мишљења и говора у Држави Србији, пред крај друге деценије 21. века. Колико је ова слобода битна у било којој демократској држави?  

Током три деценије пребивања у Цркви, сматрао сам да су сва моја уверења, по свим кључним питањима вере и морала, исправна и непоколебива. Али, пошто често бива по оној народној да "ђаво и не оре и не копа, већ све о злу мисли и ради", тако дође и време за извесна преиспитивања.

Пошто је моје писмо оцу Симеону било јавно (овде:), те да је Oтац на њега одговорио јавно (овде:), желим да се Oцу и јавно захвалим на његовом одговору. Моја намера није била да у ближњим и вољенима изазовем немир, а отац Симеон је за мене ближњи и вољени и неко коме много дугујем. Јер кад сам, као онај мали мрав из приче, почео да пузим ка Горњем Јерусалиму, отац Симеон ми је показао тај Пут, на чему сам му вечно захвалан.