СТРАДАЊЕ РУСКЕ ЦРКВЕ ПОД КОМУНИЗОМ

Руска Црква је Црква Мученица 20. века, која је поднела највеће прогоне и страдања у историји Цркве Божје на земљи. Она је у тим прогонима ојачала, добијајући милионску војску сведока Христових, који се вере нису одрекли, него су са Господом пошли на Голготу да би с Њиме били прослављени. Многи од њих су и канонизовани – само на Сабору Руске Цркве 2000. године канонизовано је око хиљаду новомученика свете земље руске. Зато смо решили да читаоце упознамо са текстом оца Дамаскина (Орловског), који се деценијама бави архивским радом о страдању Руске Цркве и који је написао вишетомну збирку житија новомученичких. Овај текст ће изаћи у три наставка, па молимо читаоце да га пажљиво читају, јер он говори о свим фазама прогона Цркве – и под Лењином и Троцким, и под Стаљином, и под Хрушчовим. Надамо се да ћемо овим текстом помоћи читаоцима да схвате страшне размере великог прогона, који је био праслика гоњења верних под влашћу антихриста.

Уредништво

     Непосредно пред смрт легендарни конструктор оружја Михаил Калашњиков послао је поглавару Руске православне цркве писмо, у коме га пита да ли је крив за смрт људи, који су страдали од аутомата, који је он измислио.

Разговор водио: Владимир Димитријевић         

Рођен 1936. године у селу Ратини код Краљева (метоху манастира Жиче, који се помиње у Жичкој повељи Стефана Првовенчаног),  у побожној породици припадника богомолничког покрета владике Николаја, Миодраг Петровић је завршио богословију у манастиру Раковици, а затим Богословски  и Правни факултет у Атини, где је и докторирао 1970. године, добивши новчану награду Атинског универзитета (тема доктората била је више него важна за његова будућа истраживања: „Номоканон у четрнаест грана и византијски коментатори. Прилог изучавању тема о односима цркве и државе и епископа Старога и Новога Рима“).

Оно што се дешава је Судњи дан за наводну опозицију, јер она никим реално не управља. Догађаји показују да их треба «потопити» средствима парламентаризма због тога што су паразитски бескорисни.

Мoja познаница, Словакиња из Братиславе, добила је нови посао у Бечу. Првог радног дана аустријске колеге су је дочекале са питањем: а зашто нисте остали да радите „тамо на истоку”? Иначе, Беч и Братислава су две најближе престонице на свету (не рачунајући по свему изузетан пример Ватикана). Стари пут између ова два града је дугачак 66 километара. Одредница „тамо на истоку” се дакле тиче места удаљеног мање од сат времена вожње.

Kardinal Bozanić: „Puno je više onoga što nas povezuje, nego onoga što nas dijeli“

       Zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić prisustvovao je danas, 23. siječnja na bogoslužju u sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg na Cvjetnom trgu, koje je u sklopu Molitvene osmine za jedinstvo kršćana predvodio pravoslavni mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Jovan Pavlović. Na bogoslužju je sudjelovao i apostolski nuncij u Republici Hrvatskoj mons. Alessandro D'Errico.