КУЛИКОВО И КОСОВО  

Косовска битка спада у оне одсудне историјске бојеве чији значај превазилази локалне временско – просторне координате, и улази у координатни систем историје човечанства. Битка код Поатјеа, Лепантски бој, пад Цариграда, битка под  Бечом, Ватерло, итд. – то су чворишта повеснице која имају своју битијну дубину, и, наравно, своју историософску димензију, која нам помаже да сагледамо смисао једне епохе – или, као у случају Косова 1389, смисао трајања једног народа.А пошто су, како су говорили Свети Оци, сви људи један човек, „сверодни Адам“, онда  народи сагледавају једни друге и у дубинама својих бојева, пре свега вођених  за вишње вредности; Срби би рекли – „за крст часни и слободу златну“.

„Православни“ екуменисти из константинопољске патријаршије и ове године ће учествовати у прослави празника Светих Апостола Петра и Павла у Риму.

Синиша Димитријевић

ПИСМО ПРАВОСЛАВНОЈ ЈАВНОСТИ О ЗВОНИМА

Данас   када  се   у   Србији   и српским   земљама   увелико обнављају и зидају нови храмови питање звона, и њихове употребе, мора коначно да постане предмет озбиљног размишљања читаве наше православне јавности, како би се прекинуло са праксом куповине западних римокатоличких звона. С правом су очи многих уперене у најзначајнију српску светињу храм Светога Саве, у нади да ће на њему препознати онај клеп који је Свети Сава уредио Студеничким типиком. Поводом објављених текстова у „Хришћанској мисли", „Политици", „Борби" и „Вечерњим новостима", који се односе на звона храма Светога Саве, обраћам се православној јавности да само чињеницама оспорим тобоже исправност низа радњи везаних за звона храма Светог Саве, чинећи то без намере да неког повредим.

Вјерујем да нас потомке Јадовничких жртава и саме жртве нећете повриједити својим учешћем у најављеном окупљању код Шаранове јаме, под присвојеним називом, на том за нас светом мјесту

Преосвећени Владико,

Други човек Америке – Џозеф Бајден – изјавио је да заштита права сексуалних мањина мора стајати изнад националних култура и социјалних традиција.

УМЕСТО УВОДА

Шест година после самопроглашења, на територији србског Косова и Метхије, НАТО –шиптарске терористичке творевине „Косова“  за самосталну државу, уз помоћ Вашингтона и Брисела, у Косовској Митровици су, по наређењу из Београда, локални издајници уклонили барикаду на мосту на Ибру, која је била симбол последње одбране Свете Земље Лазареве у саставу државе Србије. Ова вест је прошла скоро неопажено.

Узех јутрос да читам текст Владимира Димитријевића "Има апокалипсе – нема апокалипсе". Са осећајем да ме чека напорно штиво, пуно богословских одредница и тешке теологије. А испало сасвим другачије. Прочитах у једном даху.

О уклањању иконостаса у Студеници у јавности се мало говорило. Да ли уредници избегавају ову тему или је све нас обузело "мртво море" тешко је рећи. Много људи је саблажњено тим чином, али такође, многи од њих мисле нешто попут "Коме да се жалим? Ко ће мене послушати?" Приватно, ни патријарху се уопште не свиђа. Епископима и свештеницима који тамо гостују, у најмању руку је необично служити иза такве камене, мермерне преграде. Али и они углавном ћуте. Зашто? Не знам. Али, нешто слично је већ одавно урађено у манастиру Жичи а такорећи недавно и на Богословском факултету. То је ствар навике - неки кажу...