Поштовани Михаило,

С обзиром да је Ваше писмо крајње начелне природе (овде:), и да се у њему садрже питања која многима падају на памет, Уредништво сајта Вам одговара једним начелним текстом, који се односи на све случајеве овога типа. Надамо се да ће нас читаоци разумети.

Поштована Ксенија,

Напротив, ми смо сасвим добро разумели Ваше писмо. И његове побуде. Ви случај епископа Атанасија Раките посматрате кроз личну раван, при чему Вам је Црква у другом плану. Зато нам је одмах било јасно  - и упозорили смо Вас - да даља полемика добрих плодова донети неће. Но, Ви сте послали свој одговор (овде:), и инсистирали сте на његовој објави. Ево и нашег отпоздрава на Ваше писмо.

Поштована Ксенија,

За 10 година постојања „Борбе за веру“, није било ни једног повлачења неког објављеног прилога или демантовања истих. Разлог томе није прелест да смо непогрешиви (ми се против таквих боримо), већ ситно сито кроз које све сејемо и прецизне теразије на којима све меримо. Дакле, исхитреност је код нас искључена. Тако је било и у случају објаве вести о физичком насртају епископа милешевског Атанасија Раките на безаконо свргнутог владику Филарета.

У случају епископа Атанасија Раките, индикативне су две ствари:

1. Његово настојање да по сваку цену сачува свој трон (и по цену наношења немериве штете Цркви);

2. Оклевање патријаршијских првосвештеника да га изведу пред црквени суд.