У последње време скоро да не прође дан а да се бискуп херцеговачки Григорије не огласи у неком антицрквеном и антисрпском медију. Обично је то Рингијеров „Блиц“, предводник свих прљавих кампања против српских епископа који нису по вољи Империје, чији је Григорије, негде од 2005, слуга покорни. Ђаво му ни на први дан Васкрса није дао мира, па је на усташофилној и антиправославној Б92 глуматао патриоту и борца за моралну чистоту у СПЦ. И то у емисији „Утисак недеље“, у којој се валоризује другосрбијанска србофобија, чија је водитељка своју „љубав“ према Православљу доказала, између осталог, и тако што је у једној својој емисији, емитованој на Богојављење, пре неку годину, човеку који се укључио у програм и поздравио је богојављенским поздравом „Бог се јави“, рекла „лаку ноћ" и прекинула му везу.

Од српских екумениста и новотараца свакаквих се чуда досад нагледасмо. Тако им је ових дана на програму глуматање патриота, исповедника Православља, а један глуми борца против „неопаганског“ прослављања јубилеја Миланског едикта у Виминацијуму - археолошком налазишту у близини Старог Костолца, 12 километара од Пожаревца. У своју монодраму уденуо је и борбу против скрнављења хришћанског симбола "хи-ро" - Христовог монограма, или Лабарума (☧), ког је први пут употребио римски цар Константин, а чији се мозаик налази на поду једне просторије у Виминацијуму, где је изложен гажењу.

Поштовани оче прото,

Захваљујемо Вам што сте издвојили своје драгоцено време и настојали да детаљно појасните поједине своје ставове, због којих је и започела наша полемика. У свом закључку о вођеној полемици рекли сте да је наш «покушај критике» Вашег чланка био слаб и неуспешан. Такође сматрате да сте исправност својих ставова доказали «догматски, доксолошки, евхаристијски, јуридички и историјски». Наша намера, од самог почетка, као што смо већ рекли, није била да Вас убеђујемо у нешто друго од оног што мислите, јер би то било исувише претенциозно. Намера нам је била да се развеје збуњеност коју сте појединим својим ставовима о посту пред причешће изазвали код многобројних читалаца. Да ли смо у томе обострано успели, сматрамо да суд треба да донесу читаоци.

Канони не предвиђају могућност пензионисања епископа. Они епископство гледају као доживотно служење. У том смислу осуђују сваки покушај напуштања епископске службе. Канони забрањују чак и епископском Сабору да одузима управу епископу над његовом епархијом. Само у два случаја може се уклонити епископ од епархијске службе: у случају смрти и огрешења. Одатле је видљиво светоотачко: ако си достојан, онда служи.