Поштовани оче прото,

Захваљујемо Вам што сте издвојили своје драгоцено време и настојали да детаљно појасните поједине своје ставове, због којих је и започела наша полемика. У свом закључку о вођеној полемици рекли сте да је наш «покушај критике» Вашег чланка био слаб и неуспешан. Такође сматрате да сте исправност својих ставова доказали «догматски, доксолошки, евхаристијски, јуридички и историјски». Наша намера, од самог почетка, као што смо већ рекли, није била да Вас убеђујемо у нешто друго од оног што мислите, јер би то било исувише претенциозно. Намера нам је била да се развеје збуњеност коју сте појединим својим ставовима о посту пред причешће изазвали код многобројних читалаца. Да ли смо у томе обострано успели, сматрамо да суд треба да донесу читаоци.

Канони не предвиђају могућност пензионисања епископа. Они епископство гледају као доживотно служење. У том смислу осуђују сваки покушај напуштања епископске службе. Канони забрањују чак и епископском Сабору да одузима управу епископу над његовом епархијом. Само у два случаја може се уклонити епископ од епархијске службе: у случају смрти и огрешења. Одатле је видљиво светоотачко: ако си достојан, онда служи.

Интервју нашег Уредништва за руски часопис „Православни Крст“ наишао је на снажан одјек у неколико Помесних Православних Цркава. До сада га је пренело преко двадесет сајтова, од чега сви значајни и угледни антиекуменистички и антимодернистички православни сајтови из Русије, али и они из Грузије, Бугарске (преведен на бугарски језик), Украјине и Белорусије. Како бисмо се макар делимично захвалили и одужили редакцијама већине ових сајтова, у наставку доносимо њихове називе са линковима ка нашем интервјуу, чиме их уједно и препоручујемо нашим цењеним посетиоцима.

Као што је познато, 22. априла 2013. године Синод СПЦ разрешио је управљања епархијом владику зворничко-тузланског Василија Качавенду. Синод је своју одлуку, која је, заправо, епилог медијског линча овог епископа, формулисао као „усвајање оставке на службу активног епархијског архијереја, поднету из здравствених разлога 6. новембра 2012. године.“ По поузданим сазнањима „Борбе за веру“, о чему смо већ писали, владика Василије је поднео оставку после петосатне психичке тортуре на седници Синода, коју је наш извор окарактерисао као „мучење“. Да никакви „здравствени разлози“ нису били у питању, сада је потврдило, и својим потписима оверило, око 200 свештеника епархије зворничко-тузланске.