По учењу Цркве Стари Завет је сенка Истине и тешко га је разумети без Новог Завета, без учења Јеванђеља. А гледано из Новог Завета много што-шта из Старог Завета боље разумемо. Благослов и проклетство Бог предлаже пред целим народом и пред сваким човеком појединачно, тако да свако може да бира: или благослов или проклетство. Мада по негде имамо и снисхођење, које није ни благослов ни проклетство. У Библији се види, да је још од почетка Бог дао власт побожним родитељима, да у Божје име изричу благослов или проклетство својој деци и тај благослов на неки начин важи и данас. У Библији је описано како је после Потопа Ноје патријарх благосиљао и проклињао своју децу:

Највећи војсковођа у првом светском рату свакако је војвода Живојин Мишић, коме су чак и Енглези, познати лицемери, одали признање. Али војвода Мишић, као искусни војсковођа, знао је кад се треба повући ради одмора и опоравка, а кад треба кренути у напад ради победе над противником.

        После првог греха наших прародитеља и изгнања из раја, човек се налази у стању смрти и прелести, и – није ни жив ни мртав. Не би могли рећи да је жив, пошто је одвојен од Бога и духом мртав; а не би могли рећи ни да је мртав, пошто живи телом. Али ми гледамо на дух, а не на тело.

Какав смисао има православни сабор у Истамбулу? Ко има и мало памети, тај не може да прихвати тај сабор, јер ту нема смисла. Више би имало смисла кад би се православни сабор одржао у Русији, која је највећа православна земља... Тај сабор би имао смисла, док онај у Истамбулу нема смисла и отвара многе сумње и многа питања: зашто држати сабор у масонској и муслиманској земљи?

Отац Дамаскин о најављеном Свеправославном Сабору