Обичаји у Цркви

Треба расудити: шта се у Цркви временом мењало, а шта се не мења него остаје заувек. Временом се у Цркви мењала нека правила и обичаји, док заповести Божје и дух у Цркви остаје заувек. Испочетка су сви клирици и представници побожног народа бирали себи епископа као духовног оца, а после је то укинуто и раздвојило се старешинство епископа и духовног оца, па епископ постаје црквена власт, а народ бира себи духовног оца.

О првом светском рату

Први светски рат за Православне био је ради опроштаја грехова, и то доказују ова два виђења у време рата:

„О виђењу једнога доктора

Код новотараца је приметна демонска гордост, јер кад се праве већим од Владике Николаја и св. Богомољаца и кад одбацају вековно искуство Српске Цркве, шта је то него демонска гордост?

Кад год неко говори или пише духовне поуке, увек може да се осети и позна: да ли он говори и пише из свог искуства или говори и пише из књижевне теорије. Ово друго није ни мало безазлено, јер ако неко говори и пише духовне поуке да би показао како је књижевно образован и мудар, а међутим он не позива на подвижнички живот са крстом, његова теологија је демонска теологија.

Навика кретања

      У Светом Писму навика кретања назива се "ходањем", као што се човек навикава да хода све док не навикне да хода. Уопште речено, човек се навикава на неко кретање све док не навикне да се креће како жели. А кад се човек навикава на неко кретање, нормално је да успорава кретање и појачава пажњу, затим уочава и испитује и поправља сваки покрет да би се правилно кретао, и затим понавља и вежба све покрете заједно и тако чини док не навикне на правилно кретање.