Једна сестра ми је доставила текст митрополита Јована Зизјуласа са званичног сајта СПЦ под насловом "Идентитет Цркве", вероватно са благословом Синода СПЦ, па сам ја, као припадник СПЦ, дужан да се изјасним о том тексту: да га прихватим или одбацим. Осим тога, догматика митрополита Зизјуласа предаје се на Богословском факултету у Београду и митрополит има своје ученике у Србији, епископе, свештенике, студенте, те зато треба се изјаснити. Јер кажу свети Оци: "ћутање је знак одобравања" и "ћутањем се издаје Истина", обично је тако.

Преп. Серафим Саровски пита: "Због чега се осењујемо Крсним знаком?" И каже: "Крсним знаком се осењујемо, тј. крстимо се, прво, ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо, Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак Крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и ни мало се не удубљују у то што чине. Грех је тако крстити се. Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем.

У претходном писму под називом "Правила у Цркви" наговештена је погибија епископа и свештеника у данашњој Цркви због непоштовања Правила у Цркви, тј. Канона. И мислио сам да о томе више не пишем, али синоћ сам видео писмо, у коме се тражи да пошаљем личном поштом Богомољачка Правила. Разумео сам да је претходно писмо превише уопштено и недоречено, па сам и невољно морао опет да почнем да размишљам о томе и да разјасним Правила у Цркви и себи и другима, и ради личног спасења и ради спасења ближњих. И уместо слања личном поштом одлучио сам да новим јавним писмом разјасним Правила покајања у Цркви.