„Како се могло догодити да Свети и Велики Сабор на Криту јеретичке заједнице назове „Црквама“, - пита се владика, - „Они су изрекли, написали и потписали термин 'инославне хришћанске Цркве'. Зар су сада и јеретици постали „Црква“? О каквој онда Једној Цркви ми говоримо у Символу Вере?“.

У току свог VII ванредног заседања Свети Синод Антиохијске Православне Цркве је изразио своју оцену и однос према сусрету који је одржан 18-26. јуна 2016. године на Криту и проблему Свепрвославног сабора. Дана 27. јуна 2016. године учесници заседања Светог Синода којим је председавао Блажењејши патријарх Јован Х усвојили су следећи суд о овом проблему:

„Кружна посланица“ критског „сабора“, уз сву своју богословску разводњеност и неопредељеност, има јасне одлике посмодернистичког текста. Изобилујући наводима из Светог Писма, Светих Отаца, позивањем на саборност, објављиваној верношћу апостолском духу, овај документ показује само „фасаду“ Православља, не за превише искусне вернике, већ шаље сигнале „газдама“ неолибералног западног света. Суштински, ова посланица се обраћа постмодернистима политике, културе и „осталог хришћанског света“. Три кључне позиције постмодернистичког либерализма су уплетене у тканину „Кружне посланице“, која тежи да буде „символички текст“ савременог Православља.

Оче Игоре, какви ће, по Вашем мишљењу, бити резултати „Свеправославног сабора“ на Криту? Како ће се он одразити на свеукупну црквену ситуацију?

- Сматрам да ако све прође без неких посебних екцеса, који би у већој мери него до сада нарушавали „јединство православног света“, онда је сценарио једноставан: биће усвојени сви документи, у истом, практично непромењеном облику.