У круговима филолога и књижевника популарна је идеја да је језик најважније, готово и једино мерило националног идентитета. Теза је била популарна у доба романтизма, а и данас је многи заступају. Тако нпр. др Петар Милосављевић у књизи „Увод у србистику” (2002,2003) брани тезу „да нацију чини популација која говори једним језиком” (стр. 22). Други српски филолог, Владислав Б. Сотировић склон је тој тези. У књизи „Социолингвистички аспект распада Југославије и српско национално питање” (2007) он примећује „да је велики број српских филолога, географа, историчара и етнолога (нпр. Стојан Новаковић, Јован Цвијић) у протекла два столећа полазио од аксиоме да се народ/нација препознаје по свом језику, тј. сви који говоре истим језиком (тј. међусобно разумљивим језиком) припадају истој етнолингвистичкој скупини која чини оделиту нацију/народ” (стр. 39).

Деца која су данас рођена одрашће без идеје о приватности, упозорава бивши службеник НСА Едвард Сноуден у алтернативној божићној видео поруци. Стварност је гора од онога што се налази у Орвеловој књизи "1984", истиче Сноуден.

Шеф Палестинске националне администрације Махмуд Абас замерио се Израелу на нечему што највероватније нико није очекивао – својом Божићном посланицом католицима.