Вековима је СПЦ била гарант опстанка свог народа под туђинском влашћу, расадник писмености и чувар културе и обичаја у српском народу. У томе је могла да рачуна на пуну подршку и сарадњу племства, грађанског сталежа, пословних људи и целокупног народа, који је сваки сегмент свог личног, породичног и колективног живота доживљавао као својство своје православне вере. Колико је брига СПЦ о српском народу била судбоносна за његов опстанак показују вишевековни живот под Турцима и у Аустро -Угарској монархији. Посебно бисмо истакли животну важност деловања СПЦ  на одбрани ћириличног писма у Аустро-Угарској. Ни најсуровији насртаји двора, Римокатоличке цркве, судства, школства и војске нису могли да сломе отпор српског народа и његову решеност да остане веран својој православној вери и ћирилици.