Драга Браћо, јако сам се двоумио да ли да напишем неко слово о овој конференцији (овде:), или не. Па потакнут освртом Брата Миодрага Таназовића на исти скуп, реших да се огласим. Двоумио сам се да моју критику неко не схвати злонамерно и цепидлачки, али сигурно је да су и силе које стоје иза сличних скупова рачунале на то.

Помаже Вам Бог Братијо, учесници Међународне конференције на тему Православље – српски идентитет. Нека је радостан и Богом благословен данашњи празник, Ваведење Пресвете БогоМајке!

Праштајте мени грешном што ћу бити толико слободан да приметим (само) две ствари:

Поштовано Уредништво, помаже Бог!

Дозволите да још једном изнесемо своја запажања поводом овог, пре свега, душегубног догађаја  који је задесио нашу браћу и сестре у Инсбруку.

Намећу се многа питања. Зашто се све држало у тајности? Зашто је верном народу о свему  речено тек по свршеном чину то јест недељу дана пре потписивања уговора? Такви поступци одишу духом ниподаштавања сопственог верног народа. Увелико је приметна незаинтересованост, удаљеност и дубоки јаз између свештенства и народа.

Поштовано уредништво,

Обавештени смо да је потписан уговор о поклањању римо-католичког храма Срца Исусовог Црквеној заједници у Инсбруку (овде:). Веома добро је познато да је пожртвовањем  пређашњег пароха, захваљујући којем је ова парохија заживела, верни народ у Инсбруку отпочето прикупљање новца за решење свог будућег храма.