Драги посетиоци сајта Борба за веру, поводом писма које смо упутили Патријарху, а који је овај цењени сајт објавиo  (овде:), желимо вас информисати да смо ступили у контакт са свештеником из Патријарховог окружења који нам је рекао да је Патријарх примио наше писмо „к знању“ (ма шта то значило). Речено нам је да је Патријарх имао већ неколико притужби на рачун свештеника Милана Алексића и да је од в. Лаврентија тражио одговоре, као и да очекује његову реакцију. Такође, речено нам је да је Патријарх управо из ових разлога одбио да освети храм Светог Прокопија у Лозничком пољу.

Поштовано уредништво,

Зоран Ђуровић је „сјајан“ пример новотарско-екуменистичке псеудоморфозе која је деценијама присутна у СПЦ: студирао на Богословском факултету у Београду, био ученик и клирик епископа Игњатија Мидића, чија је новотарска учења  делио и даље „продубљивао“, затим отишао у Рим, постао клирик Цариградске патријаршије, докторирао теологију на Папском институту и сада преко своје фејсбук стране, а нарочито преко форума сајта „Поуке“ држи „катедру“ новотарске теологије, препуне разних јеретичких мишљења и ставова и, наравно, агитује за уједињење са Ватиканом.

Дон Зоки на језуитско - масонској тровачници "поуке" опет јауче. Па каже: "Моје одговоре неће ни да пренесу ни да линкују". Рекох, ти Зоки, да не дамо. Не дамо код нас, јер ви не дате код вас. Рекох ти ја - Чејо легенда, Рајка самурајка, Саманта, Чејо многобановани, Сандокан, Магда Сколовска и још хиљаду псеудонима...

Драга браћо и сестре са „Борбе за веру“,

Мудро је поступио ваш сарадник, уважени професор Миодраг Петровић, што је своје обраћање Зорану Ђуровићу завршио поруком: „Што се дуже рвеш са свињом, све си каљавији“ (овде). Из тог разлога, али и због тематике вашег сајта, размишљао сам да ли да вам проследим ово кратко писмо. Ипак сам преломио - да се још једанпут види ко су и какви су српски екуменисти.