Зар да ме стоматолог учи историјским наукама

(поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27- августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941“)

Већ смо писали у нашим ранијим текстовима како стране акредитоване дипломате у Србији и њихова постојећа агентура врше притисак на поједине епископе и на самог патријарха Иринеја, а све у корист и заштиту Атанасија Раките. Циљ је јасан, Атанасија оставити у чину епископа и сачувати га на трону милешевском. По том питању можемо још и додати да су у прошлој седмици приметна додатна ангажовање истих, како у Патријаршији у Београду, тако и у значајнијим епархијским седиштима у Србији.

Већ смо писали о непобитној чињеници да стране дипломате, шпијуни, агенти и свакојаки сакупљачи података вршљају по милешевској Епархији. Како време одмиче њихова "активност" је приметно већа што је и заочекивати, с обзиром, да се приближава 30. август када је заказана Синодска седница која ће меритовно одлучивати о случају Филарет-Атанасије, тако да нас то превише и не забрињава.

Подстакнут одличним текстом: "Век србоцида" Владана Ивковића, хтео бих да исти допуним и донекле исправим, јер није у питању само један век... Срби нису народ изложен геноциду ни случајно, ни произвољно, нити немаром, већ са великим разлогом, смислом и трудом, наравно од стране антихриста и његових најближих слугу. "Прича" почиње прадавно од Адамовог пада, па преко фарисејског напада на Господа, али да ипак почнемо од пада Цариграда 1204 и 1453 године.