Нови вјетар новотарства који је задувао у нашој Загребачко-љубљанској епархији захваљујући прије  свега нашем митрополиту Порфирију донио је очекивани резултат а то је да је углед наше Цркве сведен на минимум. Одавно упозоравам да се са латинима може разговарати о екуменизму тек када се они покају а не додворавањем и самопонижавањем што је наш митрополит чинио и чини у свом мандату, нисмо могли ни у тоалет отићи сами да није наш врли владика црвене капице позивао и сазивао око себе.

Овако Петар II Петровић Његош пише у “Горском вијенцу” и тиме умногоме објашњава нашу људску заблуду која и до данашњег дана траје.

Молим Вас погледајте! Има ли овога игде осим код нас?! Ово су дефинитивно, Титове ‘’курсаџије’’! Кад га више ‘’не волем’’, са слике га избришем! Али ови претераше, па више ни имена нема!

Фрањевачки самостан Горица код Ливна, прољеће 1941, римокатолички жупник фра Срећко Перић говори својим жупљанима: "Браћо Хрвати, идите кољите све Србе редом а НАЈПРЕ ЗАКОЉИТЕ МОЈУ СЕСТРУ која је удана за Србина. Кад завршите посао дођите код мене у "цркву" да вас исповједим и све ће вам бити опроштено."