Увод за овај текст је донекле неприкладан, али пошто се ради о људима које лично познајем, сматрам да ће ова прича у потпуности показати какво је стање у нашој цркви. Причу сам насловио: Два попа.

Помаже Бог, браћо и сестре!

„...Услед понестајања благодатних руководитеља и умножавања лажних учитеља, који су обманути демонском прелешћу и читав свет увлаче у ту обману, неопходан је живот прожет смирењем, неопходан је најдоследнији живот по јеванђелским заповестима, неопходно је сједињење молитве са плачем за собом и за читавим људским родом, неопходна је опрезност пред било каквим завођењем распаљеношћу, која мисли да дело Божије савршава само људском снагом, без Бога, Који делује и савршава Своје дело...“

Срђан Воларевић, угледни србски писац и син Книнске Крајине, је човек који увек и свагда промишља о судбини свог народа на граници Истока и Запада на начин дубок, испуњен светлим и чистим увидима. И овога пута његова размишљања, под називом „Мрвице“, доказују управо једну такву тезу. Док год има људи попут Воларевића, Срби неће изгубити свој пут у тами савремености.

В.Д.