Пре неки дан наша Света Црква прославила је велики празник Преображења Христовог. Свима нама Православнима који живимо у овоме времену остаје да се питамо: Зашто се то упоште Годпод преобразио, баш на тај начин, на високој гори Тавору, у ноћи, пред тројицом Апостола?

Нови вјетар новотарства који је задувао у нашој Загребачко-љубљанској епархији захваљујући прије  свега нашем митрополиту Порфирију донио је очекивани резултат а то је да је углед наше Цркве сведен на минимум. Одавно упозоравам да се са латинима може разговарати о екуменизму тек када се они покају а не додворавањем и самопонижавањем што је наш митрополит чинио и чини у свом мандату, нисмо могли ни у тоалет отићи сами да није наш врли владика црвене капице позивао и сазивао око себе.

Овако Петар II Петровић Његош пише у “Горском вијенцу” и тиме умногоме објашњава нашу људску заблуду која и до данашњег дана траје.