Драга браћо и сестре,

Данас сам прочитао чланак на сајту Слободна Херцеговина који носи назив: „Владика Григорије и Максим: Дугачак пост као и „дуге молитве“ нису нужно знамење побожности“ (овде:).

Сваком истинском православцу велики је бол у души и срцу од Сабора Православних Цркава који се ових дана одржава на Криту.

Сабор на Криту је већ неколико дана у току. Расправе трају по разним питањима, саопштења за јавност су шкрта, најчеешће таква да више скривају него откривају. Чујемо да су усвојене једногласно све примједбе наше српске делегације. Не знамо до душе које се то тачно примједбе усвојене, али се прибојавамо да нас у замјену за њих по завршетку Сабора, не чекају, далеко било,   „болне мјере“ и „путеве без алтернативе“, да се изразимо језиком наших политичара, али са несравњиво погубнијим посљедицама.