У СПЦ-и данас је у званичној употреби народни језик, односно то је нека мешавина где свештеник служи на српском, а народ (певница) одговара на црквенословенском. И рекло би се да је све је на свом месту, реформатори су добили своје,а традиционалиста скоро да и нема више.

"Ове године је притисак у медијима да се одржи парада истополно опредељених у Београду нешто мање осетан..." али "притисак да се остваре права истополно опредељених људи парадирањем у центру Београда ипак указује..." - чита се на почетку текста Канцеларије Светог Архијерејског Синода за међуцрквене односе СПЦ који је ових дана освануо на неколико интернет страница.

Међу свим барјацима којима се задњих година витла Србима пред носем у овој нашој државоликој творевини, која се славом предака још увијек зове Република Србија, могу да се нађу албански, велико-албански (прошао Предсједнику испред носа), дукљанско-монтенегрински, турски, ханџар-дивизијски, хрватски,разни страначки идолополонички,разни окултистички са жутим петокракама, па до од разних несрећника злоупотребљене заставе дугиних боја, једино нема српске тробојке.

Ево је већ друга недеља од како је наш владика склоњен из епархије на Острог. Народ је негодовао, а онда се примирио, раја наивно верује да ће се владика вратити јер се владика пред одлазак појавио у Саборној цркви и рекао да га патријарх шаље под Острог где има посла и обећао да ће се вратити. Тиме је смирио побуну која је била на ивици да букне.