Пре неколико дана Борба за Веру  публиковала је писмо А.  Павићевића  у коме се дотични господин с правом дотиче незаконитог укидања посла епископу Георгију Ђокићу (овде: и овде:).

Оставио је Епархију без Епископа, свештенике без верника, вернике без цркава. И опет се, изгледа, извукао. Како? Збрисао у Брисел. То јест, намерава.

Која је и колика цена?

Нема Србина у Торонту који није поставио ово питање пред новим ликом Василија Томића. Успео је, коначно, у животу Василије Томић, протојереј-ставрофор. Надавао се ових дана изјава и интервјуа за цели прошли живот, ено га на висинама са којих је све јасно и прегледно. Нова математика: што већа издаја, крупнија и слађа награда.

Помаже Бог, оче Вајо, да ли можда имате идеју како би ово могло доћи до патријарха док је још са нама, у Канади? Пошто већ позива на ''окупљање око цркве као око мајке'' , а прво нас је овде у Канади   слао у џамије и секте, зашто допушта маћехински однос према цркви на Космету?!

Помаже Бог, поштовано Уредништво „Борбе за веру“,

Управо сам одслушао патријархову беседу у Канади у суботу 20. јуна у храму Сабора србских светитеља у Мисисаги у Торонту. Ево и јучерашњу беседу (у недељу 21. јуна) на литургији у храму светог Николе у Хамилтону где је дао бар једну назнаку посла који је дошао да обави тамо. Али само назнаку, а баш ништа конкретно осим једне реченице. Како непоштено према свим окупљенима! Просто их ставља у неки положај незнавених, недораслих.