УМЕСТО УВОДА

Ево Трилатерале у Београду, која је, у европској кризи наших дана, Европи  дала „шест премијера и два председничка кандидата“ (1,11)

Домаћи „трилатералац“, бивши високи функционер комунистичке омладине, борац за  „светлију“, титоистичку будућност, хвали своје госте:

У Православљу, новинама Српске Патријаршије, Број 1142, од 15. октобра 2014. у рубрици Духовност, страна 28 и 29 објављен је текст са наднасловом: Сведочанство приноса; наслов: Оскар Ромеро, аутора др Растка Јовића. Текст је, просто речено, безобзирна и безобразна увреда интелигенције просечног верника Српска православне цркве. У њему се „мирне душе“ говори о римокатоличком, јеретичком бискупу Сан Салвадора, као „предстојатељу евхаристијског сабрања“ који је „узносио Дарове на Литургији, узносио свет Богу кроз дарове хлеба и вина“.

Идентитет Цркве или истинитост Цркве се по Јовану Зизјуласу препознаје на неколико начина, али он не говори најбитније, а то су надприродна дешавања или чуда,  присутна једино у истинитој Цркви Христовој, „чуварки и тврђави истине.“

Поштовано Уредништво православног сајта „Борба за веру“,

Желим да похвалим текст вашег читаоца из Пожаревца „Развојни пут Боре Шнајдера или како постати неко и нешто на(некада)Богословском факултету у Београду". Очигледно је да је Пожаревљанин не само добро упућен човек, већ и истински православац, чија душа страда гледајући како криптокатолици, прерушени у српске епископе и свештенике, подмукло покатоличавају духовну децу Светог Саве, првенствено у богословским школама. Али није Златко Матић једино духовно чедо папско-фанариотског послушника еп. браничевског Игњатија Мидића, које промовише Зизјуласове јереси на - како ви с правом кажете - (некада) православном Богословском факултету у Београду.