Некада земља Христова, колевка славних Немањића; земља части, образа и поштења, постала је земља Гадаринска (Лк 8. 27-40)[1]. Легиони нечастивих сила и духова похрлили су у земљу Србију да је засеју  свакаквим безбожништвом, бесчашћем и другим хедонистичким  безобразлуцима , јер је њива Господња (народ Божији у Србији) закоровљена (запуштена у којој се више не сеје Реч Божија, и то што се посеје не прима се, не расте и не доноси плод). Сејачи Речи Божије (свештеници)  уплашени, нејаки бацају Семе Божије – Речи Јеванђеља, крај пута у трње, по камењу, не бринући се какав и колики ће род донети.

Ако се погледа мало боље филмска „уметност“ приметиће се да у филмској индустрији неко савршено држи конце и савршено диригује: тематиком, хронологијом, ефектима, субпорукама... Комплетна данашња филмска индустрија је базирана на открићима и развоју немачке нацистичке пропагандне психологије, заснованој на утицају звука и слике на емотивно понашање човека, која је данас побољшана модерном технологијом и унапређена обрадом слике. Јер појачаним бојама и звуком, ефектима и реалном анимацијом нереалних ствари чини се јако велик утисак на људски мозак.

На почетку, хтео бих да се захвалим Епископу канадском, Господину Георгију, што ми је указао велику част да "Источник", угледна издавачка установа Епархије канадске, штампа ову малу књигу о великом Његошу.

 На мејл "Борбе за веру" свакодневно стиже велики број писама. Сва писма читамо, али, на жалост, на сва не стижемо да одговоримо. Јуче смо из Пирота добили писмо које нас је посебно дирнуло. Његов аутор је успео да у свега неколико реченица изрази вапај побожне душе народне, која страда због екуменистичко-новотарских злочињења према Српској Цркви и њеним верницима. Ово је писмо "крик са кровова" једног ревнитеља светог Православља, који зна да ако нам Веру покваре и Цркву разоре, не само да ћемо изгубити нашу земаљску Отаџбину, већ ће и пут, који су нам до Небеске Србије пропутили Свети Оци наши, бити затворен. Но, ми смо чврсто убеђени да се то никада неће догодити, већ да је Господ и у српском народу оставио  "седам хиљада људи, који не приклонише колена своја пред Ваалима“ (Рм.11,4), чему је сведок и наш читалац из Пирота. Писмо које следи најтоплије препоручујемо пажњи наших цењених посетилаца.

Уредништво