НЕ(ПРАВДА) АМФИЛОХИЈА РАДОВИЋА И ИРИНЕЈА БУЛОВИЋА

Коме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјештвом.

 П.П.Његош

Лакрдија која стоји испод штамбиља, а изнад печата Великог Црквеног Суда остаће као још једно сведочанство о томе како су у нашем времену врх наше Цркве запосели „пастири“  који распуђују словесно стадо Христово.

Драган Радосављевић

МРСКЕ СУ ГОСПОДУ ЛАЖЉИВЕ УСНЕ

 Господе! избави душу моју од уста лажљивих

и од језика лукавога

(Псал. 120,2)

Не вреди, браћо и сестре, не иде. Човек износи лажи, подмеће, клевеће, а ја, рекох, 'ајд да ћутим. Увидеће свој грех. Покајаће се. Поправиће се. И Оци кажу: покриј грех брата свога. Али, овај све дубље срља у пропаст, и у пропаст друге гура.  Ствара и продубљује раздоре. Сеје и разноси немир и увећава смутњу. Осољава отворене ране.  „Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су му“ (Приче 12,22).  „Верољуб Браничевски“. Звучан псеудоним, а испод њега? – да видимо шта се крије!

Драга браћо и сестре,

У јучерашњем извештају брата Ранка Гојковића прочитао сам како искрени пријатељ нашег народа и наше Цркве, брат Анатолиј Стапанов, види ситуацију у Српској и Руској Цркви. Мало је рећи да сам био задивљен његовим начином промишљања о актуелној црквеној ситуацији код нас и у Русији. То је, несумњиво, православан поглед на догађања; православно једноставан, бескомпромисан када је чистота вере у питању, али прожет љубављу - оном љубављу коју је Христос оставио у аманет својим ученицима, по којој ће их свет препознати као Његове. Заиста много можемо научити од наше руске браће. Зато најтоплије препоручујем читаоцима „Борбе за веру“ да се упознају са ставовима и погледима брата Анатолија Стапанова. Ја сам их издвојио, и дајем их у наставку овог свог писма.