На наш мејл стигло је писмо једног редовног посетиоца „Борбе за веру“ из Македоније, као реаговање на наше саопштење поводом јавног обраћања епископа бачког Иринеја Буловића владики шабачком Лаврентију. Пошто сматрамо потребним да се, на тему непризнавања Македонске Православне Цркве, чује и глас православних Македонаца, замолили смо аутора писма за сагласност да његово писмо објавимо на сајту. Писмо следи у наставку, у аутентичном облику.

Уредништво

„…Али сам дубоко увјерен да је данашњи сусрет утолико важнији зато што се догађа у Дубровнику, у граду свјетлости и љепоте, граду сусрета свјетова. Дубровник није граница између Истока и Запада, он је одувијек био њихова спона. Иако је преживио многе несреће, надасве је град среће и гостопримства, јер он дочекује и иде у сусрет другима.“

 Ове речи изговорио је српско-православни епископ захумско-херцеговачки Григорије Дурић, у римокатоличкој катедрали Блажене Девице Марије у Дубровнику, дана 18. јануара 2012. године, после шокантног, заједничког богослужења са римокатоличким бискупом дубровачким Матом Узинићем!?

Много пута је писано о смутњи, о поделама, о нехришћансконм понашању многих свештеника и монаха у епархији Жичкој. Бројне су  неправилности и насиља у нашој Светој Цркви, почевши од Душковаца где Дмитар Луковић удара народ у одеждама: извођење десетине полицајаца на верни народ у селу Тулеж од стране владике Јована и умировљеног.еп. Атанасија Јевтића; у Дечанима поломише ногу оцу Сименону Виловском; нападоше  монахе из Црне реке монаси из Високих Дечана на челу са Теодосијем Шибалићем; свештеник Лукић из Саборног храма у Београду удари верника; наоружани телохранитељи владике Хризостома претили верном народу у  храму светог Успенија у Чачку...  Многи страшни примери су најружнија слика тренутног стања у нашој Цркви. Да ли ћутати о свему томе и даље?