Много пута је писано о смутњи, о поделама, о нехришћансконм понашању многих свештеника и монаха у епархији Жичкој. Бројне су  неправилности и насиља у нашој Светој Цркви, почевши од Душковаца где Дмитар Луковић удара народ у одеждама: извођење десетине полицајаца на верни народ у селу Тулеж од стране владике Јована и умировљеног.еп. Атанасија Јевтића; у Дечанима поломише ногу оцу Сименону Виловском; нападоше  монахе из Црне реке монаси из Високих Дечана на челу са Теодосијем Шибалићем; свештеник Лукић из Саборног храма у Београду удари верника; наоружани телохранитељи владике Хризостома претили верном народу у  храму светог Успенија у Чачку...  Многи страшни примери су најружнија слика тренутног стања у нашој Цркви. Да ли ћутати о свему томе и даље?

Физичко насиље коме је подвргнут православни верник у манастиру Јовању код Чачка, и коме га је подвргао један млади калуђер-новотарац, опет и много пута доказује да су новотарци насилници прве врсте. Пре свега, они су насилници над вером и предањем Цркве, јер руше богослужбени типик и светоотачко учење о Литургији; али, ево, они су и физички насилници, што се и у овом случају показује. „Борба за веру“ је о томе већ много пута писала, и ти примери објављивани су на овом сајту.

О ПРЕДАЊУ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ

Многи се данас позивају на Светог Владику Николаја, и често цитирају делове његових књига, или писама. Стварно за похвалу! Величање Светог Владике Николаја, до крајњих висина, узимање Владике као курс србског народа итд. - јесте још за већу похвалу! Око Светог Владике Николаја су сагласни сви – и правоверни и новотарци.