Поводом  предконференције у Шамбезију

и скупа у Нишу ових дана

Како може човек одмах након учествовања у предсаборској конференцији за припрему "Васељенског Сабора", и разматрања тачака о канонском поретку, да се упути у Ниш на скуп затвореног типа са римокатолицима и другима, који проповеда да свако може да се моли  "како му је срцу драго", као да није битно ко је које вере?

Питам се: да ли смо довољно свесни размера притајеног, али систематског подривања наше свете Вере? Да ли исправно сагледавамо докле је то отишло? Плашим се да ће се многи од нас, православних Срба, једног јутра пробудити као неправославни, а да ће и даље „мантрати“: „Ми смо православни, ми славимо Крсну славу.“ Ево једног примера који ме је покренуо на размишљање у том правцу.

Спаси Господи људи твоја, и благослови достојаније Твоје

Пре три године, у селу Душковци, благочестиви и верни народ је пророчки наслутио шта се спрема у СПЦ. Верници су се том приликом безакоњу и новотарењу на Служби Божијој супротставили литургијском песмом „Свјати Боже, Свјати Крепки, Свјати Бесмертни, помилуј нас!“ И, шта се после тога догодило? Били су вређани, клеветани, блаћени...

Поштована браћо и сестре,

Хтио сам да подијелим једну радосну вијест са вама, а у вези је информације коју сте ви прије отприлике мјесец или два објавили, а тиче се фреске на куполи храма Српских Светитеља у Мисисаги, КАНАДА.